ALL IS LOST je simpatičan mali egzistencijalistički film. To bi bilo dovoljno da učvrsti poziciju J.C. Chandora kao nove nade američkog indie filma koja zaslužuje prelazak u mejnstrim. Međutim, rekao bih da je ono što je najveća vrlina ovog filma zapravo osnovni razlog zbog kog Chandor još uvek ne zaslužuje poverenje. Naime, koncept filma ALL IS LOST je izvanredan, mada ne preterano originalan, i konsekventno je izveden čime se ovaj film automatski izdvaja. ALL IS LOST je film maltene bez reči o Neimenovanom brodolomniku koji posle oštećenja jedrilice upada u ozbiljne nevolje na pučini jednog od azijskih mora.
Robert Redford je u glavnoj ulozi i hrabro se suočćava sa izazovom koji mu je pružio Chandor. Sve vreme je u impozantnom underplayu i njegova rola je verovatno najubedljiviji deo ovog filma.
Čemu tolika sumnjičavost prema Chandorovom filmu koji očigledno funkcioniše? Pa sumnjičavost pre svega proiističe iz toga što ALL IS LOST kada bi mu se oduzeo koncept filma bez dijaloga o čoveku na nemirnom moru, i kada bi bio u iole konvencionalnoj postavci verovatno ne bi bio ništa naročito. Ideja koju je Chandor osmislio i koju snima je daleko zanimljivija od načina na koji je snima, gde je on pre svega konvencionalan ali solidan, ni više ni manje od toga.
Druga stvar je pozitivan i negativan apsekt podteksta koji Chandor nudi. Pozitivan primer podteksta koji nije peviše suptilan ali je očigledan u jednom zdravom obliku jeste pretpostavka da je ALL IS LOST film o starenju i smrti, priča o pokušaju čoveka da prevaziđe ono što je jače od njega, a to je more, zapravo protok vremena, neumitni kraj koji sledi posle svakog početka i sl. U tom pogledu, Chandor pravi fin spoj jednostavne melodrame i egzistencijalizma što je jedna od kanonskih karakteristika tog gledišta u dramskim umetnostima,
Negativan aspekt je manipulativan kraj, koncipiran kao Roršahova mrlja za gledaoce, takođ u izvesnom pogledu dat u duhu egzistencijalizma, ali u konkretnom slučaju sumnjivije estetizovan. Ovaj kraj više uspeva da dobije primedbe svojom ambivalentnošću nego što zaslužuje pohvale.
ALL IS LOST je film koji ipak, uprkos svim sumnjama, funkcioniše. Ipak, svako poređenje sa GRAVITYjem u kome se daje prednost ALL IS LOSTu je apsurdno, iznmeđu ostalog i zato što Cuaronov film ima radikalan koncept ali u njemu nema puno prostora za sakrivanje nekih inherentnih mana. U Chandorovom slučaju, reč je o filmu u kome je autor potpuno eliminisao mogućnost da ispadne glup što je istovremeno inteligentno ali ne i preterano hrabro.
Inače, zanimljivo je da i u GRAVITYju i u ALL IS LOST brodovi nastradaju posle sudara sa otpadom preostalim od drugih putnika. To su u slučaju ALL IS LOST i najmaštovitije scene sa najsnažnijom vizuelnom ekspresijom.
* * * / * * * *
Robert Redford je u glavnoj ulozi i hrabro se suočćava sa izazovom koji mu je pružio Chandor. Sve vreme je u impozantnom underplayu i njegova rola je verovatno najubedljiviji deo ovog filma.
Čemu tolika sumnjičavost prema Chandorovom filmu koji očigledno funkcioniše? Pa sumnjičavost pre svega proiističe iz toga što ALL IS LOST kada bi mu se oduzeo koncept filma bez dijaloga o čoveku na nemirnom moru, i kada bi bio u iole konvencionalnoj postavci verovatno ne bi bio ništa naročito. Ideja koju je Chandor osmislio i koju snima je daleko zanimljivija od načina na koji je snima, gde je on pre svega konvencionalan ali solidan, ni više ni manje od toga.
Druga stvar je pozitivan i negativan apsekt podteksta koji Chandor nudi. Pozitivan primer podteksta koji nije peviše suptilan ali je očigledan u jednom zdravom obliku jeste pretpostavka da je ALL IS LOST film o starenju i smrti, priča o pokušaju čoveka da prevaziđe ono što je jače od njega, a to je more, zapravo protok vremena, neumitni kraj koji sledi posle svakog početka i sl. U tom pogledu, Chandor pravi fin spoj jednostavne melodrame i egzistencijalizma što je jedna od kanonskih karakteristika tog gledišta u dramskim umetnostima,
Negativan aspekt je manipulativan kraj, koncipiran kao Roršahova mrlja za gledaoce, takođ u izvesnom pogledu dat u duhu egzistencijalizma, ali u konkretnom slučaju sumnjivije estetizovan. Ovaj kraj više uspeva da dobije primedbe svojom ambivalentnošću nego što zaslužuje pohvale.
ALL IS LOST je film koji ipak, uprkos svim sumnjama, funkcioniše. Ipak, svako poređenje sa GRAVITYjem u kome se daje prednost ALL IS LOSTu je apsurdno, iznmeđu ostalog i zato što Cuaronov film ima radikalan koncept ali u njemu nema puno prostora za sakrivanje nekih inherentnih mana. U Chandorovom slučaju, reč je o filmu u kome je autor potpuno eliminisao mogućnost da ispadne glup što je istovremeno inteligentno ali ne i preterano hrabro.
Inače, zanimljivo je da i u GRAVITYju i u ALL IS LOST brodovi nastradaju posle sudara sa otpadom preostalim od drugih putnika. To su u slučaju ALL IS LOST i najmaštovitije scene sa najsnažnijom vizuelnom ekspresijom.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment