Reprizirao sam klasik Billy Wildera A FOREIGN AFFAIR, film koji je u vreme izlaska 1948. godine smatran izuzetno problematičnim zbog načina na koji je prikazivao američku okupaciju Nemačke. Uprkos tome što je nastao u vreme kada je tema rekonstrukcije Nemačke i denacifikacije bila aktuelna, A FOREIGN AFFAIR je do današnjeg dana ostao film koji živopisno prikazuje naličje američke umešanosti u internacionalne probleme i korupcije koja vlada u njihovim trupama i organizacijama. Otud, ovaj film ima odjek i danas i deluje kao vanvremenska priča o američkoj umešanosti, premda, u odnosu na berlinsku priču pokušava da bude krajnje konkretan.
Film je sniman u Berlinu i uz nekoliko američkih filmova iz tog perioda beleži nesvakidašnju razorenost tog grada koji je kroz bombaredovanje transformisan u svojevrsnu scenografiju. Kuće koje su porušene sa po jednim preostalim zidom ili fasadom čak i deluju kao kulise i daju priči specifičnu dozu artificijelnosti.
Wilderov film je osporavan kao neukusan zbog načina na koji je razobličio "opuštanje" američkih oficira i služenika i njihov odnos prema lokalnom stanovništvu a zatim i zbog surovog odnosa prema posledicama rata, samim Nemcima, čijem stradanju ne prilazi sa pijetetom već sa dosta ciničnim smislom za humor. I zbilja, u filma ima dosta ciničnih zapažanja ali u odnosu na rat Wilder nikada ne pravi gegove, pre bi se reklo da sama situacija u sebi sadrži nešto tragikomično. Rečju, Wilder je surov, i uprkos tome što se bavi tragičnom situacijom, ljudima koji bedno žive u ruševinama i raduju se dolasku gasa ne da bi kuvali već da bi izvršili samoubistvo - u tome nema patetike.
Konačno, sam žanr filma je zbunio kritiku - umesto da bude triler ili uzbudljiva istinita priča, A FOREIGN AFFAIR je romantična komedija, koja u sebi doduše sadrži vrlo potresan milje, neke vrlo ozbiljne teme, nacizam, ali žanrovska definicija se ne menja. Ovaj film je još uvek na početku Wilderove rediteljske karijere, dakle u fazi kada je donedavno bio scenarista i kada je u romantičnim komedijama donosio izuzetno snažan i autentičan "romantičan" segment tako da se neka od ključnih rediteljskih rešenja mogu vezati upravo za ljubavnu priču, premda je najznačajniji set-piece - scena u biblioteci - najpre komedija.
Scenario koji su napisali Charles Brackett i Richard E. Breen u saradnji sa Wilderom je izvanredan, višeslojan, ubedljiv i na nivou komedije i na nivou melodrame sa snažnom pričom čija mehanika funkcioniše i dan-danas i dijalozima koji svemu daju dodatnu oštricu. Rešenja koja donosi scenario su zbilja klasika, školski primeri, validni i u savremenim okolnostima. Kroz naslage cinizma, Wilder uspeva da izgradi ubedljive likove, da svakome pruži ambivalentnu dimenziju, svetlu i mračnu stranu i da to sve bude dovoljno efikasno i ne optereti pomenutu žanrovsku koncepciju.
Marlene Dietrich i Jean Arthur su sjajne leading ladies i John Lund se po imenu ne može porediti sa njima. Ipak, on je po meni slaba tačka samo po imenu, a rezultat koji pruža je vrlo dobar. Lund nije zvezda i to se oseća ali se njegovoj interpretaciji ništa ne može zameriti, osim same činjenice da nema kapacitet superstara.
A FOREIGN AFFAIR nikada nije bio potcenjen već pre neshvaćen film. Ipak, mislim da sada ništa ne stoji na putu punoj rehabilitaciji ovog naslova.
* * * * / * * * *
Film je sniman u Berlinu i uz nekoliko američkih filmova iz tog perioda beleži nesvakidašnju razorenost tog grada koji je kroz bombaredovanje transformisan u svojevrsnu scenografiju. Kuće koje su porušene sa po jednim preostalim zidom ili fasadom čak i deluju kao kulise i daju priči specifičnu dozu artificijelnosti.
Wilderov film je osporavan kao neukusan zbog načina na koji je razobličio "opuštanje" američkih oficira i služenika i njihov odnos prema lokalnom stanovništvu a zatim i zbog surovog odnosa prema posledicama rata, samim Nemcima, čijem stradanju ne prilazi sa pijetetom već sa dosta ciničnim smislom za humor. I zbilja, u filma ima dosta ciničnih zapažanja ali u odnosu na rat Wilder nikada ne pravi gegove, pre bi se reklo da sama situacija u sebi sadrži nešto tragikomično. Rečju, Wilder je surov, i uprkos tome što se bavi tragičnom situacijom, ljudima koji bedno žive u ruševinama i raduju se dolasku gasa ne da bi kuvali već da bi izvršili samoubistvo - u tome nema patetike.
Konačno, sam žanr filma je zbunio kritiku - umesto da bude triler ili uzbudljiva istinita priča, A FOREIGN AFFAIR je romantična komedija, koja u sebi doduše sadrži vrlo potresan milje, neke vrlo ozbiljne teme, nacizam, ali žanrovska definicija se ne menja. Ovaj film je još uvek na početku Wilderove rediteljske karijere, dakle u fazi kada je donedavno bio scenarista i kada je u romantičnim komedijama donosio izuzetno snažan i autentičan "romantičan" segment tako da se neka od ključnih rediteljskih rešenja mogu vezati upravo za ljubavnu priču, premda je najznačajniji set-piece - scena u biblioteci - najpre komedija.
Scenario koji su napisali Charles Brackett i Richard E. Breen u saradnji sa Wilderom je izvanredan, višeslojan, ubedljiv i na nivou komedije i na nivou melodrame sa snažnom pričom čija mehanika funkcioniše i dan-danas i dijalozima koji svemu daju dodatnu oštricu. Rešenja koja donosi scenario su zbilja klasika, školski primeri, validni i u savremenim okolnostima. Kroz naslage cinizma, Wilder uspeva da izgradi ubedljive likove, da svakome pruži ambivalentnu dimenziju, svetlu i mračnu stranu i da to sve bude dovoljno efikasno i ne optereti pomenutu žanrovsku koncepciju.
Marlene Dietrich i Jean Arthur su sjajne leading ladies i John Lund se po imenu ne može porediti sa njima. Ipak, on je po meni slaba tačka samo po imenu, a rezultat koji pruža je vrlo dobar. Lund nije zvezda i to se oseća ali se njegovoj interpretaciji ništa ne može zameriti, osim same činjenice da nema kapacitet superstara.
A FOREIGN AFFAIR nikada nije bio potcenjen već pre neshvaćen film. Ipak, mislim da sada ništa ne stoji na putu punoj rehabilitaciji ovog naslova.
* * * * / * * * *
No comments:
Post a Comment