Pogledao sam SUGAR koji su posle HALF NELSONa snimili Anna Boden i Ryan Fleck. Neverovatno je koliko su u SUGARu propustili prilika i još je neverovatnije što su sve propuštene prilike upravo ono što je bilo briljantno u HALF NELSONu. Moguće je da su Boden i Fleck želeli da se odmaknu od NELSONa, da snime nešto drugačije, ali su snimili i nešto neuporedivo slabije.
SUGAR slično NELSONu nema naročito razrađene dramske sukobe i govori o junaku koji prolazi kroz razna stanja i postepeno se kreće ka svom razrešenju. Umesto Goslinga doduše ovde imaju prilično tankog Algenis Perez Sota, što ej već samo po sebi slabost filma jer je oslonjen na neupečatljivog protagonistu. Međutim, i dalje sama ideja filma o bejzbol igraču iz Dominikane koji ulaze u meat grinder američkih minor liga na putu za eventualni nastup u MLBu, ima itekakvu validnost. I Boden & Fleck tome svemu daju svež ugao - naime, njihov film niti govori o igraču koji je postigao uspeh niti govori o neuspehu - fokusiraju se na jednu prosečnu, ambivalentnu sudbinu i to je sjajno jer prikazuje život ljudi koji naprosto žive od sporta ali ne glamurozno tek toliko da mogu da ostvare elementarnu egzistenciju. Tome se dodaje zanimljiv aspekt junakovog emigrantskog iskustva itd.
Nažalost sa Sotom u glavnoj ulozi i neverovatno ravnom, sterilno akademskom režijom koja se sa najboljom voljom može protumačiti kao pokušaj da se simulira Van Sant, Boden & Fleck isporučuju ravan film, rad u ravni drugorazrednog TV ostvarenja, i posle vibrantnog HALF NELSONa ovo je zaista veliko razočarenje.
Ono što se mož uzeti kao olakšavajuća okolnost je svakako da film ne podraumeva ikakvo poznavanje bejzbola da bi se razumeo, pratio i cenio. Ali s druge strane, tim pre je žalosno da MONEYBALL koji podrazumeva poznavanje bejzbola ostavlja mnogo bolji utisak na one koji ne znaju čak ni osnovna pravila tog sporta od SUGARa.
* * / * * * *
SUGAR slično NELSONu nema naročito razrađene dramske sukobe i govori o junaku koji prolazi kroz razna stanja i postepeno se kreće ka svom razrešenju. Umesto Goslinga doduše ovde imaju prilično tankog Algenis Perez Sota, što ej već samo po sebi slabost filma jer je oslonjen na neupečatljivog protagonistu. Međutim, i dalje sama ideja filma o bejzbol igraču iz Dominikane koji ulaze u meat grinder američkih minor liga na putu za eventualni nastup u MLBu, ima itekakvu validnost. I Boden & Fleck tome svemu daju svež ugao - naime, njihov film niti govori o igraču koji je postigao uspeh niti govori o neuspehu - fokusiraju se na jednu prosečnu, ambivalentnu sudbinu i to je sjajno jer prikazuje život ljudi koji naprosto žive od sporta ali ne glamurozno tek toliko da mogu da ostvare elementarnu egzistenciju. Tome se dodaje zanimljiv aspekt junakovog emigrantskog iskustva itd.
Nažalost sa Sotom u glavnoj ulozi i neverovatno ravnom, sterilno akademskom režijom koja se sa najboljom voljom može protumačiti kao pokušaj da se simulira Van Sant, Boden & Fleck isporučuju ravan film, rad u ravni drugorazrednog TV ostvarenja, i posle vibrantnog HALF NELSONa ovo je zaista veliko razočarenje.
Ono što se mož uzeti kao olakšavajuća okolnost je svakako da film ne podraumeva ikakvo poznavanje bejzbola da bi se razumeo, pratio i cenio. Ali s druge strane, tim pre je žalosno da MONEYBALL koji podrazumeva poznavanje bejzbola ostavlja mnogo bolji utisak na one koji ne znaju čak ni osnovna pravila tog sporta od SUGARa.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment