Pogledao sam DER JUNGE TORLESS Volkera Schlondorffa, njegovu adaptaciju romana poznatog austrijsko-švajcarskog pisca Roberta Musila. Ovaj rani Schlondorffov film danas imas svoje mesto u istoriji filma, ne samo kao rani rad velikog reditelja već i kao jedna od retkih adaptacija Musilove proze koja je tradicionalno teška za adaptaciju. Na svom debiju, Schlondorff je snimio film koji više asocira na radove njegovih francuskih učitelja kojima je asistirao dok je stasavao kao reditelj nego što ima veze sa njegovim kasnijim nemačkim radom u kome je kombinovao relativno klasičan rediteljski rukopis sa društveno angažovanim temama.
DER JUNGE TORLESS je usled začudnosti na kojoj je Schlondorff insistirao film koji deluje potentnije na nivou sinopsisa nego kada se gleda, između ostalog i zato što mnogi elementi priče naprosto nisu jasno izloženi. Kada sam posle gledanja, pokušao da uporedim ono što sam video sa sinopsisom utvrdio sam da mi mnoge stvari sa papira nisu bile jasne na ekranu. U tom pogledu jasnoće dakle, Schlondorff ima ozbiljne probleme na svom debiju.
Kad je reč o samom filmu, Schlondorff pokušava da sa jedne strane postavi egzistencijalističku priču o sadizmu učenika u internatu, a sa druge da njihove kako bezazlene a tako i vrlo opasne postupke tretira kao svojevrsnu anticipaciju nacizma u ovoj ustanovi. U izvesnom smislu, sličnu ideju je imao Haneke u filmu DAS WEISE BAND s tim što ju je ubedljivije realizovao. Kod Hanekea je aluzija znatno čitljivija nego kod Schlondorffa, mada moram priznati da je Schlondorff i kada je začudan znatno pitkiji od Hanekea.
Schlondorffov debi je zanimljiv film i danas ima tretman klasika, međutim, ne samo da ima dosta nedostataka nego ni ne najavljuje sve ono značajno što je ovaj reditelj kasnije pružio i sa čime se profilisao.
* * / * * * *
DER JUNGE TORLESS je usled začudnosti na kojoj je Schlondorff insistirao film koji deluje potentnije na nivou sinopsisa nego kada se gleda, između ostalog i zato što mnogi elementi priče naprosto nisu jasno izloženi. Kada sam posle gledanja, pokušao da uporedim ono što sam video sa sinopsisom utvrdio sam da mi mnoge stvari sa papira nisu bile jasne na ekranu. U tom pogledu jasnoće dakle, Schlondorff ima ozbiljne probleme na svom debiju.
Kad je reč o samom filmu, Schlondorff pokušava da sa jedne strane postavi egzistencijalističku priču o sadizmu učenika u internatu, a sa druge da njihove kako bezazlene a tako i vrlo opasne postupke tretira kao svojevrsnu anticipaciju nacizma u ovoj ustanovi. U izvesnom smislu, sličnu ideju je imao Haneke u filmu DAS WEISE BAND s tim što ju je ubedljivije realizovao. Kod Hanekea je aluzija znatno čitljivija nego kod Schlondorffa, mada moram priznati da je Schlondorff i kada je začudan znatno pitkiji od Hanekea.
Schlondorffov debi je zanimljiv film i danas ima tretman klasika, međutim, ne samo da ima dosta nedostataka nego ni ne najavljuje sve ono značajno što je ovaj reditelj kasnije pružio i sa čime se profilisao.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment