Pogledao sam DER NEUNTE TAG Volkera Schlondoerffa, ekranizaciju knjige Jeana Bernarda, luksemburškog sveštenika koji je bio zatočen u "svešteničkom odeljenju" logora Dahau. Dahau je i nama poznat kao logor u koji su internirani Patrijarh Gavrilo Dožić i Vladika Nikolaj Velimirović, ali u slučaju katoličke crkve imao je takođe veliku ulogu u svrhu pritiska da lokalne katoličke crkve podrže naciste, kada su simpatije Vatikana počele da jenjavaju.
DER NEUNTE TAG je praktično duo drama u čijoj osnovi je mentalni dvoboj između luksemburškog sveštenika i mladog naciste koji želi da obezbedi njegovu podršku uz razne vidove pritiska i ucene. Deo kritike je primio DER NEUNTE TAG kao duboku filozofsku dramu, naročito u Americi, i što se mene tiče, ako izuzmemo činjenicu da se u filmu govori o ozbiljnim pitanjima (i to vrlo pojednostavljeno) teško da ima bilo kakve ozbiljnije filozofije.
Bez sumnje, poučno je za veliki deo gledališta da vidi razliku između nacizma i hrišćanstva, naročito ako imamo u vidu elemente hrišćanstva koja su nacisti aproprirali, ali teško da se išta od toga može proglasiti bilo kakvom filozofijom. Otud, mislim da je američku kritiku malo zavela činjenica da su glavni junaci ljudi koji razgovaraju o nekim ozbiljnim pitanjima.
DER NEUNTE TAG je po rediteljskom postupku prilično staromodan, surov, tvrd i kameran, i suprotan je poznatijim ratnim filmovima ovog reditelja koji su unosili elemente bajke.
* * 1/2 / * * * *
DER NEUNTE TAG je praktično duo drama u čijoj osnovi je mentalni dvoboj između luksemburškog sveštenika i mladog naciste koji želi da obezbedi njegovu podršku uz razne vidove pritiska i ucene. Deo kritike je primio DER NEUNTE TAG kao duboku filozofsku dramu, naročito u Americi, i što se mene tiče, ako izuzmemo činjenicu da se u filmu govori o ozbiljnim pitanjima (i to vrlo pojednostavljeno) teško da ima bilo kakve ozbiljnije filozofije.
Bez sumnje, poučno je za veliki deo gledališta da vidi razliku između nacizma i hrišćanstva, naročito ako imamo u vidu elemente hrišćanstva koja su nacisti aproprirali, ali teško da se išta od toga može proglasiti bilo kakvom filozofijom. Otud, mislim da je američku kritiku malo zavela činjenica da su glavni junaci ljudi koji razgovaraju o nekim ozbiljnim pitanjima.
DER NEUNTE TAG je po rediteljskom postupku prilično staromodan, surov, tvrd i kameran, i suprotan je poznatijim ratnim filmovima ovog reditelja koji su unosili elemente bajke.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment