Pogledao sam MASSACRE IN ROME George Pan Cosmatosa, ekranizaciju romana Roberta Katza iz 1973. godine. Cosmatos se dokazao u raznim žanrovima i ostavljao značajna dela, a MASSACRE IN ROME je njegov doprinos evropskom političkom filmu, u produkciji Carla Pontija, možda i najvećeg evropskog producenta tog doba.
Katz govori o čuvenoj odmazdi u Rimu kada je posle diverzije u kojoj su ubijena 32-33 Nemca, streljano 320, odnosno 330 ljudi na kraju. Sama priča je jako delikatna za realizaciju jer ova vrsta događaja iz rata jako teško može da ponudi dovoljno drame da bi se održao film. Jugoslovenska kinematografija je imala nekoliko filmova o odmazdama, jedan o kraljevačkoj i dva o kragujevačkoj i sva tri su bili prilično slabi radovi. Na kraju se na tu temu kod nas najviše izdvojio TV film o banjičkom logoru.
Cosmatos i Katz uspevaju da kroz dobro formulisanu strukturu ispričaju ovu priču tako što prikazuju i samu diverziju protiv Nemaca i njihovu reakciju, i film se ne svodi samo na pripreme masakra. Doduše, dramska okosnica sa sukobom katoličkog sveštenika i nemačkog oficira koji su uprkos međusobnom poštovanju nepomirljivi deluje priličnon lažno i suštinski ne utiče na priču, osim što profiliše nemačke likove i pokazuje Papinu neodlučnost da reaguje kada je suočen sa situacijom koja podrazumeva rizik da se razljute Nemci. Drugi problem vezan za taj konflikt jeste glumačka podela - sveštenika igra Marcello Mastroiani a Nemca Richard Burton, međutim pošto je film sniman na engleskom, činjenica da Burton govori tečno i bez akcenta čini njegovog junaka mnogo ubedljivijim.
Zanimljiv aspekt priče pored samog istorijskog događaja, Papinog ignorisanja i sl. jeste ponašanje nemačkih oficira koji u ovoj fazi počinju da otkazuju poslušnost jer se plaše da se ne nađu na spiskovima ratnih zločinaca koji su svako veče čitani na radiju BBC. Ovo je jedan od retkih filmova koji prikazuje Nemce u strahu od poraza kako traže da im se neki zločin na više instanci formalno zatraži, traže pismena naređenja, vrdaju da ih ispune i sl.
Jedan od razloga za to je i to šo se sve dešava u Rimu a ne na "Istočnom Frontu" gde su odmazde bile brutalnije i sa više žrtava. To naglašavaju i sami junaci ovog filma.
Cosmatosova realizacija je izvrsna, uprkos masi dijaloških, kamernih scena, on drži tempo filma i uspeva da nađe materijal u priči da je izvede što je više moguće u izvanredne rimske eksterijere i da je obogati sa što više suspensea. U određenom smislu, Cosmatosov film asocira na radove Coste Gavrasa, reč je o sličnom pogledu na egzistencijalističke dileme, ali je na planu vođenja priče ipak bliži konvencionalnijem holivudskom filmu sa jasno objašnjenim odnosima i likovima.
MASSACRE IN ROME je jedan od zanimljivijih poznih filmova o Drugom svetskom ratu i prototip dobro realizovane priče o nefilmičnoj temi.
* * * / * * * *
Katz govori o čuvenoj odmazdi u Rimu kada je posle diverzije u kojoj su ubijena 32-33 Nemca, streljano 320, odnosno 330 ljudi na kraju. Sama priča je jako delikatna za realizaciju jer ova vrsta događaja iz rata jako teško može da ponudi dovoljno drame da bi se održao film. Jugoslovenska kinematografija je imala nekoliko filmova o odmazdama, jedan o kraljevačkoj i dva o kragujevačkoj i sva tri su bili prilično slabi radovi. Na kraju se na tu temu kod nas najviše izdvojio TV film o banjičkom logoru.
Cosmatos i Katz uspevaju da kroz dobro formulisanu strukturu ispričaju ovu priču tako što prikazuju i samu diverziju protiv Nemaca i njihovu reakciju, i film se ne svodi samo na pripreme masakra. Doduše, dramska okosnica sa sukobom katoličkog sveštenika i nemačkog oficira koji su uprkos međusobnom poštovanju nepomirljivi deluje priličnon lažno i suštinski ne utiče na priču, osim što profiliše nemačke likove i pokazuje Papinu neodlučnost da reaguje kada je suočen sa situacijom koja podrazumeva rizik da se razljute Nemci. Drugi problem vezan za taj konflikt jeste glumačka podela - sveštenika igra Marcello Mastroiani a Nemca Richard Burton, međutim pošto je film sniman na engleskom, činjenica da Burton govori tečno i bez akcenta čini njegovog junaka mnogo ubedljivijim.
Zanimljiv aspekt priče pored samog istorijskog događaja, Papinog ignorisanja i sl. jeste ponašanje nemačkih oficira koji u ovoj fazi počinju da otkazuju poslušnost jer se plaše da se ne nađu na spiskovima ratnih zločinaca koji su svako veče čitani na radiju BBC. Ovo je jedan od retkih filmova koji prikazuje Nemce u strahu od poraza kako traže da im se neki zločin na više instanci formalno zatraži, traže pismena naređenja, vrdaju da ih ispune i sl.
Jedan od razloga za to je i to šo se sve dešava u Rimu a ne na "Istočnom Frontu" gde su odmazde bile brutalnije i sa više žrtava. To naglašavaju i sami junaci ovog filma.
Cosmatosova realizacija je izvrsna, uprkos masi dijaloških, kamernih scena, on drži tempo filma i uspeva da nađe materijal u priči da je izvede što je više moguće u izvanredne rimske eksterijere i da je obogati sa što više suspensea. U određenom smislu, Cosmatosov film asocira na radove Coste Gavrasa, reč je o sličnom pogledu na egzistencijalističke dileme, ali je na planu vođenja priče ipak bliži konvencionalnijem holivudskom filmu sa jasno objašnjenim odnosima i likovima.
MASSACRE IN ROME je jedan od zanimljivijih poznih filmova o Drugom svetskom ratu i prototip dobro realizovane priče o nefilmičnoj temi.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment