Pogledao sam BIG MIRACLE Ken Kwapisa, istinitu priču o tri kita koja su bila zarobljena ispod leda na Aljasci i ogromnoj akciji spasavanja koju su pokrenuli mladi lokalni novinar i aktivistkinja Greenpeacea. Sam film je solidan, rutinski, ima zanimljivu priču koja u sebi sadrži dovoljno inspirational elemenata, patetike i prepreka za glavne junake. Ken Kwapis je pretežno televizijski reditelj koji je poslednjih godina uspeo da se afirmiše sa odličnim ensemble romcomom HE'S JUST NOT THAT INTO YOU ali BIG MIRACLE nije toliko interesantan film. Štaviše, rekao bih da opdnos John Krasinskog (kog je Kwapis režirao u OFFICEu) i Drew barrymore (s kojom je radio NOT THAT INTO YOU) nudi još i više romantičnog materijala nego što postoji u filmu.
Ono po čemu se film izdvaja jeste odsustvo sukoba između protagonista i establišmenta koje proisziče iz neprikrivenog oportunizma ovih drugih. BIG MIRACLE je zapravo i najvredniji po tome što pokazuje cinizam vlasti i korporacija koji su spremni na sve zadad dobrog PRa, koliko god to besmisleno bilo. Međutim, tu negde dolazimo i dao najveće mane filma. Naime, koliko god je establišment direktno prikazan, i koliko god se ukazivalo da se iza brige vlasti i korporacija za životnu srtedinu kriju mračni interesi - toliko je sam PROBLEM - a to je sudbina kitova prikazan krajnje detinjasto i ideološki isprazno.
Ako se infantilizovan odnos prema kitovima može tumačiti kao prilagođavanje filma deci - cela akcija spasavanja tri kita iz jedne teške ali potpuno prirodne situacije i sredstva uložena u to, pokazuju sliku društva koje u suštini ne zna šta će više od besa i rasipništva. Filmu nedostaje ironija prema samom projektu glavnih junaka i ona je jedino izražena kroz likove Inuita (ili kako se već zovu tamošnji starosedeoci) koji takođe nauče od belaca kako da slučaj (zlo)upotrebe uz podsmeh. Ipak, ti Inuiti nisu dovoljni da pravilno kritikuju glavne junake.
Kao film koji je na ničijoj zemlji između dečjeg i istinite priče za stariju publiku, BIG MIRACLE pokušava da bude pametniji nego što se od njega očekuje. Nažalost, u toj ideji ne istrajava.
* * 1/2 / * * * *
Ono po čemu se film izdvaja jeste odsustvo sukoba između protagonista i establišmenta koje proisziče iz neprikrivenog oportunizma ovih drugih. BIG MIRACLE je zapravo i najvredniji po tome što pokazuje cinizam vlasti i korporacija koji su spremni na sve zadad dobrog PRa, koliko god to besmisleno bilo. Međutim, tu negde dolazimo i dao najveće mane filma. Naime, koliko god je establišment direktno prikazan, i koliko god se ukazivalo da se iza brige vlasti i korporacija za životnu srtedinu kriju mračni interesi - toliko je sam PROBLEM - a to je sudbina kitova prikazan krajnje detinjasto i ideološki isprazno.
Ako se infantilizovan odnos prema kitovima može tumačiti kao prilagođavanje filma deci - cela akcija spasavanja tri kita iz jedne teške ali potpuno prirodne situacije i sredstva uložena u to, pokazuju sliku društva koje u suštini ne zna šta će više od besa i rasipništva. Filmu nedostaje ironija prema samom projektu glavnih junaka i ona je jedino izražena kroz likove Inuita (ili kako se već zovu tamošnji starosedeoci) koji takođe nauče od belaca kako da slučaj (zlo)upotrebe uz podsmeh. Ipak, ti Inuiti nisu dovoljni da pravilno kritikuju glavne junake.
Kao film koji je na ničijoj zemlji između dečjeg i istinite priče za stariju publiku, BIG MIRACLE pokušava da bude pametniji nego što se od njega očekuje. Nažalost, u toj ideji ne istrajava.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment