Pogledao sam JUAN DE LOS MUERTOS Alejandro Bruguesa i mogu reći da su moje strepnje kako je reč o žanrovskom filmu čiji je jedini kvaltet to što je prvi kubanski zombi rad bile neosnovane. Naime, JUAN DE LOS MUERTOS jeste film čiji je osnovni kvalitet to što se dešava na Kubi, i što je kubanski (odnosno špansko-kubanski, da se razumemo jer osetan je španski know how u ovom filmu) ali svakako da nije dobar samo kao kuriozitet,
Naprotiv, JUAN DE LOS MUERTOS je zbilja izuzetno kvalitetna zombi komedija na tragu SHAUN OF THE DEAD od koga preuzima i ideju za naziv i samu strukturu i reklo bi se da je ovo film koji na najbolji način reprezentuje uticaj ovog klasika Edgara Wrighta, Naravno, Kubanac Brugues nije reditelj Wrightovog kalibra niti je imao takve uslove za rad ali je vrlo dobro prepoznao koje elemente kubanskog mentaliteta treba da uposli,
JUAN DE LOS MUERTOS nema naročito pozitivan odnos prema Castrovom režimu, i više je satiričan prema idiosinkratičnosti života na Kubi nego što je otvoreno kritičan prema Castru. Svet koji Brugues prikazuje jeste Kuba o kojoj manje-više znamo, sa razvijenom crnom berzom, prostitucijom, nestašicama, bizarnim gradskim saobraćajem ali isto tako i narodom koji je na sve to navikao i u izvesnom smislu u tome ja našao sebe.
U tom pogledu, Brugues je na neki bizaran način pošten - glavni junak Juan je lenčuga i prevarant koji se snalazi po Havani obavljajući razne akcije ali je isto tako svestan da takav način života inače ne bi mogao da praktikuje u Majamiju ili bilo gde u kapitalizmu.
Verovatno JUAN DE LOS MUERTOS neće učiniti Bruguesa disidentom na Kubi, ali isto tako neće ga učiniti ni miljenikom vlasti. Ipak, zanimljivo je da ova produkcija nije ni pokušala da preuzme žanr u cilju promovisanja ideje kao što je to inače rađeno u komunističkim zemljama i to ne samo u pretencioznijim sovjetskim produkcijama već i u monster movieju Kim Jong Ila. Očigledno je Castrov aparat preslab i premalo zainteresovan za film i strane produkcije koje se snimaju na Kubi da bi se više mešao šta se snima, pa čak i kada to rade kubanski đaci kao Brugues.
S drzge strane, kubanski filmovi su od samih početaka, slično jugoslovenskim, imali prepoznatljiv kritički pristup što im je kao u slučaju filma FRESA Y CHOCLATE donelo i međunarodni uspeh.
Bruguesov film je značajan pre svega zbog toga što preuzima ptopozicije jednog podžanra i nudi lokalnu verziju te priče i prilagođava je jednom miljeu u koji takve stvari nisu bile smeštene. JUAN DE LOS MUERTOS otud jedino može da razočara one koji su od Bruguesa očekivali žustriji politički angažman ili pak putokaz o tome kako će se forma razvijati. Brugues to ne nudi, političke je umeren a pripovedački je pismen ali ne i inovativan. Međutim, sama činjenica da je JUAN film koji uspeva da prevaziđe egzotičnost kao jedini kvalitet i da nađe svoje mesto među horor komedijama, po meni predstavlja izuzetan uspeh.
Štaviše, čini mi se da Bruguesov dosta konzervativan žanrovski pristup zdravo odstupa od aktuelnog trenda nadmetanja u ludilu i bizarnosti koji je zavladao u neameričkom žanrovskom filmu.
* * * / * * * *
Naprotiv, JUAN DE LOS MUERTOS je zbilja izuzetno kvalitetna zombi komedija na tragu SHAUN OF THE DEAD od koga preuzima i ideju za naziv i samu strukturu i reklo bi se da je ovo film koji na najbolji način reprezentuje uticaj ovog klasika Edgara Wrighta, Naravno, Kubanac Brugues nije reditelj Wrightovog kalibra niti je imao takve uslove za rad ali je vrlo dobro prepoznao koje elemente kubanskog mentaliteta treba da uposli,
JUAN DE LOS MUERTOS nema naročito pozitivan odnos prema Castrovom režimu, i više je satiričan prema idiosinkratičnosti života na Kubi nego što je otvoreno kritičan prema Castru. Svet koji Brugues prikazuje jeste Kuba o kojoj manje-više znamo, sa razvijenom crnom berzom, prostitucijom, nestašicama, bizarnim gradskim saobraćajem ali isto tako i narodom koji je na sve to navikao i u izvesnom smislu u tome ja našao sebe.
U tom pogledu, Brugues je na neki bizaran način pošten - glavni junak Juan je lenčuga i prevarant koji se snalazi po Havani obavljajući razne akcije ali je isto tako svestan da takav način života inače ne bi mogao da praktikuje u Majamiju ili bilo gde u kapitalizmu.
Verovatno JUAN DE LOS MUERTOS neće učiniti Bruguesa disidentom na Kubi, ali isto tako neće ga učiniti ni miljenikom vlasti. Ipak, zanimljivo je da ova produkcija nije ni pokušala da preuzme žanr u cilju promovisanja ideje kao što je to inače rađeno u komunističkim zemljama i to ne samo u pretencioznijim sovjetskim produkcijama već i u monster movieju Kim Jong Ila. Očigledno je Castrov aparat preslab i premalo zainteresovan za film i strane produkcije koje se snimaju na Kubi da bi se više mešao šta se snima, pa čak i kada to rade kubanski đaci kao Brugues.
S drzge strane, kubanski filmovi su od samih početaka, slično jugoslovenskim, imali prepoznatljiv kritički pristup što im je kao u slučaju filma FRESA Y CHOCLATE donelo i međunarodni uspeh.
Bruguesov film je značajan pre svega zbog toga što preuzima ptopozicije jednog podžanra i nudi lokalnu verziju te priče i prilagođava je jednom miljeu u koji takve stvari nisu bile smeštene. JUAN DE LOS MUERTOS otud jedino može da razočara one koji su od Bruguesa očekivali žustriji politički angažman ili pak putokaz o tome kako će se forma razvijati. Brugues to ne nudi, političke je umeren a pripovedački je pismen ali ne i inovativan. Međutim, sama činjenica da je JUAN film koji uspeva da prevaziđe egzotičnost kao jedini kvalitet i da nađe svoje mesto među horor komedijama, po meni predstavlja izuzetan uspeh.
Štaviše, čini mi se da Bruguesov dosta konzervativan žanrovski pristup zdravo odstupa od aktuelnog trenda nadmetanja u ludilu i bizarnosti koji je zavladao u neameričkom žanrovskom filmu.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment