Reprizirao sam IL MERCENARIO Sergio Corbuccija, uz A BULLET FOR THE GENERAL Damiana Damianija, jedan od ključnih Zapata Westerna.
IL MERCENARIO se drži klasične forme Zapata Westerna, po ambijentu u koji je smešten i po strukturi likova. Corbucci je u svom rediteljskom postupku uvek imao izvesnu dimenziju realizma i socijalne osvešćenosti, i ona postoji i u ovom filmu ali nije toliko sistematična kao kod Damianija. IL MERCENARIO stvari više svodi na psihologiju nego na ideologiju, tako da je i poruka filma vrlo lična, i za razliku od Damianijevog junaka koji savetuje sve prisutne (pa i gledaoce) i poslednjoj replici - naravoučeniju filma - naslovni junak savetuje samo drugog junaka.
U ovom Corbuccijevom filmu lik Zapadnjaka, Amerikanca, plaćenika, koji se smatra obaveznom figurom Zapata Westerna nije tako dijaboličan kao kod Damianija, Corbuccijev junak prođe istinsku transformaciju dok Damianijev junak prosto ima dva sistema funkcionisanja profesionalni i privatni. I u tom pogledu Damiani je sofisticiraniji jer njegovi junaci više funkcionišu ravni manipulacije nego iskrenih osećanja.
Corbuccijev rediteljski postupak ima niz baroknih deonica. U tom pogledu IL MERCENARIO nudi dosta mašte, raznovrsnoti i raskoši. Uprkos brojnim iskoracima iz žanra i prevazilaženjima konvencija, Corbucci nikada ne zaboravlja kakav film snima i u tome je na kraju krajeva osnovna snaga ovog filma.
Iako je zapamćen kao veliki heroj špageti vesterna, Franco Nero mi je u ovom filmu bio prilično bled glavni junak i nedovoljno se izdvajao od ostalih, vrlo živopisnih likova. Kao i kod Damianija, prava je šteta što Nerovu ulogu nije odigrao Eastwood. Palance koji igra najupečatljivijeg od negativaca takođe nije u potpunosti iskorišćen i na kraju zapravo ceo film preuzima Tony Musante i po njemu će se ponajviše pamtiti.
* * * 1/2 / * * * *
IL MERCENARIO se drži klasične forme Zapata Westerna, po ambijentu u koji je smešten i po strukturi likova. Corbucci je u svom rediteljskom postupku uvek imao izvesnu dimenziju realizma i socijalne osvešćenosti, i ona postoji i u ovom filmu ali nije toliko sistematična kao kod Damianija. IL MERCENARIO stvari više svodi na psihologiju nego na ideologiju, tako da je i poruka filma vrlo lična, i za razliku od Damianijevog junaka koji savetuje sve prisutne (pa i gledaoce) i poslednjoj replici - naravoučeniju filma - naslovni junak savetuje samo drugog junaka.
U ovom Corbuccijevom filmu lik Zapadnjaka, Amerikanca, plaćenika, koji se smatra obaveznom figurom Zapata Westerna nije tako dijaboličan kao kod Damianija, Corbuccijev junak prođe istinsku transformaciju dok Damianijev junak prosto ima dva sistema funkcionisanja profesionalni i privatni. I u tom pogledu Damiani je sofisticiraniji jer njegovi junaci više funkcionišu ravni manipulacije nego iskrenih osećanja.
Corbuccijev rediteljski postupak ima niz baroknih deonica. U tom pogledu IL MERCENARIO nudi dosta mašte, raznovrsnoti i raskoši. Uprkos brojnim iskoracima iz žanra i prevazilaženjima konvencija, Corbucci nikada ne zaboravlja kakav film snima i u tome je na kraju krajeva osnovna snaga ovog filma.
Iako je zapamćen kao veliki heroj špageti vesterna, Franco Nero mi je u ovom filmu bio prilično bled glavni junak i nedovoljno se izdvajao od ostalih, vrlo živopisnih likova. Kao i kod Damianija, prava je šteta što Nerovu ulogu nije odigrao Eastwood. Palance koji igra najupečatljivijeg od negativaca takođe nije u potpunosti iskorišćen i na kraju zapravo ceo film preuzima Tony Musante i po njemu će se ponajviše pamtiti.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment