Pogledao sam HOBO WITH A SHOTGUN Jasona Eisenera, Grindhouse produžetak pomame koju su počeli Rodriguez i Tarantino koji je nesumnjivo na rodrigezovskoj strani spektra promišljanja exploitation tradicije, s tim što je efektniji i od PLANET TERRORa i od MACHETEa kao predstavnika ovog pravca u RRovoj karijeri.
HOBO WITH A SHOTGUN počinje jednom 70s špicom ali u sebi ponajviše podseća na 80s grindhouse film, naslove poput ranih radova Mark L. Lestera, sa gradovima koji trule pod pritiskom korupcije i kriminala i specifičnom dozom psihopatskog ponašanja koje nalazi plodno tle u takvim okolnostima. I dok se kreće u tom domenu 80s ekspolatacije, HOBO je i najbolji. Ono čime ga Eisener opterećuje jeste splatter koji doduše jeste u konvenciji Lesterovog poimanja filma, da se razumemo, ali je isključivo u funkciji brutalnog ponašanja negativaca ali nikada nije sam sebi svrha. Eisener međutim ovde ima nekoliko splatter situacija koje su same sebi svrha i one žanrovski remete svedenost njegovog filma i teraju ga na nekakvu peterjacksonovsku teritoriju bez ikakvog naročitog razloga. Otud, HOBO WITH A SHOTGUN koji je mogao da bude simpatični spomenik 80s eksploataciji poput DOOMSDAYa Neila Marshalla na kraju postaje i neka vrsta iskompleksiranog mlađeg brata Jacksonovih showcase filmova.
Hauer u naslovnoj ulozi naravno komentariše svoje ozbiljne i manje ozbiljne uloge koje je upravo ostvario u osamdesetim i devedesetim ali ovo definitivno nije podsećanje na Hauera koji je radio sa Verhoevenom ili Ridley Scottom već na onog koji se dobro razumeo sa Gary Shermanom i sličnom bratijom u naslovima poput WANTED DEAD OR ALIVE. Lepo je kada čovek uspe da ostavi značajan pečat radeći kako izazovne projekte tako i tezge.
Eisener je snimio pristojan niskobudžetni showcase film u kome je pokazao da ima dosta razvijen smisao za humor i da ima dara za simuliranje žanrovskih obrazaca za male pare. Međutim, nisam siguran koliko ovaj film može biti ulaznica za nešto ozbiljnije pošto nije ni dovoljno duhovitiji od onoga što se na ovu temu inače produkuje niti je dovoljno vešto urađen da sasvim prevaziđe budžetska ograničenja. U tom smislu, ostaje pitanje koliko bi pojačanje Eisener predstavljao sa ulaskom u neku ambiciozniju produkciju no svakako njegov sledeći film zaslužuje pažnju.
* * 1/2 / * * * *
HOBO WITH A SHOTGUN počinje jednom 70s špicom ali u sebi ponajviše podseća na 80s grindhouse film, naslove poput ranih radova Mark L. Lestera, sa gradovima koji trule pod pritiskom korupcije i kriminala i specifičnom dozom psihopatskog ponašanja koje nalazi plodno tle u takvim okolnostima. I dok se kreće u tom domenu 80s ekspolatacije, HOBO je i najbolji. Ono čime ga Eisener opterećuje jeste splatter koji doduše jeste u konvenciji Lesterovog poimanja filma, da se razumemo, ali je isključivo u funkciji brutalnog ponašanja negativaca ali nikada nije sam sebi svrha. Eisener međutim ovde ima nekoliko splatter situacija koje su same sebi svrha i one žanrovski remete svedenost njegovog filma i teraju ga na nekakvu peterjacksonovsku teritoriju bez ikakvog naročitog razloga. Otud, HOBO WITH A SHOTGUN koji je mogao da bude simpatični spomenik 80s eksploataciji poput DOOMSDAYa Neila Marshalla na kraju postaje i neka vrsta iskompleksiranog mlađeg brata Jacksonovih showcase filmova.
Hauer u naslovnoj ulozi naravno komentariše svoje ozbiljne i manje ozbiljne uloge koje je upravo ostvario u osamdesetim i devedesetim ali ovo definitivno nije podsećanje na Hauera koji je radio sa Verhoevenom ili Ridley Scottom već na onog koji se dobro razumeo sa Gary Shermanom i sličnom bratijom u naslovima poput WANTED DEAD OR ALIVE. Lepo je kada čovek uspe da ostavi značajan pečat radeći kako izazovne projekte tako i tezge.
Eisener je snimio pristojan niskobudžetni showcase film u kome je pokazao da ima dosta razvijen smisao za humor i da ima dara za simuliranje žanrovskih obrazaca za male pare. Međutim, nisam siguran koliko ovaj film može biti ulaznica za nešto ozbiljnije pošto nije ni dovoljno duhovitiji od onoga što se na ovu temu inače produkuje niti je dovoljno vešto urađen da sasvim prevaziđe budžetska ograničenja. U tom smislu, ostaje pitanje koliko bi pojačanje Eisener predstavljao sa ulaskom u neku ambiciozniju produkciju no svakako njegov sledeći film zaslužuje pažnju.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment