Stvarno je teško naći film koji će nekome kao što sam ja biti preglup i previše naseckan u montaži. Ipak sam ja jedan od retih koji misli da je Michael Bay istinski talentovan filmmaker i uopšte svaki vid prostitucije filmske umetnosti radi podilaženja najnižim nagonima publike nailazi na moje simpatije.
Ipak, WORLD INVASION: BATTLE LOS ANGELES Jonathana Liebesmana je čak i za mene bio vrlo krupno iskušenje. Naime, ovaj film ima suštinski problem na nivou vođenja priče i likova, dakle krupan problem u samoj osnovi filma, i ništa od toga ne uspeva da izleči prilično soildnom tehničkom realizacijom, a nažalost ni širi okviri premise nisu dovoljno zanimljivi da zabašure taj osnovni problem.
Prilično mi je jasno zašto je Liebesman posle ovog filma postao go-to guy za velike spektakle u Holivudu. Očigledno je da on vlada kompleksnim načinima snimanja uz obilnu upotrebu specijalnih efekata i da to može da radi u razumnim budžetskim okvirima, međutim, Liebesman nije novi Neill Blomkamp, nije tako vešt pripovedač i njegov film izgleda kao neka igra koju pred tobom igra grupa ljudi a ti nikako da dođeš i da se uključiš. Ali, rekao bih da upravo taj utisak da je reč o multiplayer igri čini da gledanje tih prizora nije do kraja zanimljivo čak ni samim igračima pošto se fokus smenjuje pa nema konzistentnosti čak ni na tom nivopu pasivnog praćenja situacije.
Ako bi trebalo da se stilski definiše "inovacija" koju Liebesman donosi u podžanr alien invasion filmova, onda je to varijanta u kojoj se priča o vodu marinaca koji se sukobe sa vanzemaljcima a sve je realizovano u mešavini HURT LOCKER - CLOVERFIELD - DISTRICT 9 - BLACK HAWK DOWN koncepcija. Dakle, "velika priča" se priča kroz malu priču, ali ne baš ni malo, nego kao u CLOVERFIELDu, kroz "mikro-priču".
Reći za BATTLE LOS ANGELES da je gung ho regrutni film za marince je istovremeno i pleonazam i netačno. Ovaj film je do te mere gung ho, da na tom putu zaboravlja da napravi bilo kakve likove kao što je recimo bio Clint u HEARTBREAK RIDGE koji bi imali harizmu da privuku regrute. U tom smislu, u ovom filmu jedva da ima bilo kakvih likova i osim nekih vojničkih klišea u rasponu od onog, kome smo videli ženu znamo da će da strada i sl. gotovo da nema nekog upečatljivog karaktera tako da film ne uspeva da izvuče reakciju čak ni iz tih no brainer situacija.
Međutim, glavni no braineri u filmu su vanzemaljci koji su došli preko pola svemira da kolonizuju zemlju a to planiraju da urade tako što će ići sa nekim svojim trooperima i čistiti ulicu po ulicu. Ne želim da zvučim kao humor sa Crackeda pa da nalazim nepraktičnost i nelogičnost u takvom pristupu jedne evidnetno superiornije civilizacije, niti sam došao da gledam film o isključivo ingenioznim vanzemaljcima, međutim, velika slabost ovog filma je u tome što su protivnici Zemljana zapravo jako bezveze.
Vanzemaljci se posle klasičnog "if it bleeds we can kill it" momenta ispostavljaju kao "hard to kill" ali ne naročito nezgodni protivnici, koji čak nisu nešto ni previše gadni na nivou dizajna niti sa sobom donose neku infekciju, zarazu ili tako nešto.
Otud, film nije previše interesantan, a sama lokacija koja se besomunčno lomi i razbija i nije u pravom smislu urbana sredina koja bi se izdvojila svojim specifičnim izgledom jer je LA zapravo većim delom sačinjen od malih i ne naročito zanimljivih kuća. Otud, akcione scene mogu da se dešavaju u bilo kom gradu a Liebesman svojim trešenjem kamere i quick-cuttingom ne eliminiše sasvim svest o prostornim odnosima ali ne bi se reklo ni da ih akcentuje.
Liebesman će sa svojim sledećim filmom definitivno morati da pokaže da li može da pruži nešto više od odlične tehničke realizacije za srednju količinu para, jer ovo definitivno nije DISTRICT 9, film koji bi ulivao poverenje.
* 1/2 / * * * *
Ipak, WORLD INVASION: BATTLE LOS ANGELES Jonathana Liebesmana je čak i za mene bio vrlo krupno iskušenje. Naime, ovaj film ima suštinski problem na nivou vođenja priče i likova, dakle krupan problem u samoj osnovi filma, i ništa od toga ne uspeva da izleči prilično soildnom tehničkom realizacijom, a nažalost ni širi okviri premise nisu dovoljno zanimljivi da zabašure taj osnovni problem.
Prilično mi je jasno zašto je Liebesman posle ovog filma postao go-to guy za velike spektakle u Holivudu. Očigledno je da on vlada kompleksnim načinima snimanja uz obilnu upotrebu specijalnih efekata i da to može da radi u razumnim budžetskim okvirima, međutim, Liebesman nije novi Neill Blomkamp, nije tako vešt pripovedač i njegov film izgleda kao neka igra koju pred tobom igra grupa ljudi a ti nikako da dođeš i da se uključiš. Ali, rekao bih da upravo taj utisak da je reč o multiplayer igri čini da gledanje tih prizora nije do kraja zanimljivo čak ni samim igračima pošto se fokus smenjuje pa nema konzistentnosti čak ni na tom nivopu pasivnog praćenja situacije.
Ako bi trebalo da se stilski definiše "inovacija" koju Liebesman donosi u podžanr alien invasion filmova, onda je to varijanta u kojoj se priča o vodu marinaca koji se sukobe sa vanzemaljcima a sve je realizovano u mešavini HURT LOCKER - CLOVERFIELD - DISTRICT 9 - BLACK HAWK DOWN koncepcija. Dakle, "velika priča" se priča kroz malu priču, ali ne baš ni malo, nego kao u CLOVERFIELDu, kroz "mikro-priču".
Reći za BATTLE LOS ANGELES da je gung ho regrutni film za marince je istovremeno i pleonazam i netačno. Ovaj film je do te mere gung ho, da na tom putu zaboravlja da napravi bilo kakve likove kao što je recimo bio Clint u HEARTBREAK RIDGE koji bi imali harizmu da privuku regrute. U tom smislu, u ovom filmu jedva da ima bilo kakvih likova i osim nekih vojničkih klišea u rasponu od onog, kome smo videli ženu znamo da će da strada i sl. gotovo da nema nekog upečatljivog karaktera tako da film ne uspeva da izvuče reakciju čak ni iz tih no brainer situacija.
Međutim, glavni no braineri u filmu su vanzemaljci koji su došli preko pola svemira da kolonizuju zemlju a to planiraju da urade tako što će ići sa nekim svojim trooperima i čistiti ulicu po ulicu. Ne želim da zvučim kao humor sa Crackeda pa da nalazim nepraktičnost i nelogičnost u takvom pristupu jedne evidnetno superiornije civilizacije, niti sam došao da gledam film o isključivo ingenioznim vanzemaljcima, međutim, velika slabost ovog filma je u tome što su protivnici Zemljana zapravo jako bezveze.
Vanzemaljci se posle klasičnog "if it bleeds we can kill it" momenta ispostavljaju kao "hard to kill" ali ne naročito nezgodni protivnici, koji čak nisu nešto ni previše gadni na nivou dizajna niti sa sobom donose neku infekciju, zarazu ili tako nešto.
Otud, film nije previše interesantan, a sama lokacija koja se besomunčno lomi i razbija i nije u pravom smislu urbana sredina koja bi se izdvojila svojim specifičnim izgledom jer je LA zapravo većim delom sačinjen od malih i ne naročito zanimljivih kuća. Otud, akcione scene mogu da se dešavaju u bilo kom gradu a Liebesman svojim trešenjem kamere i quick-cuttingom ne eliminiše sasvim svest o prostornim odnosima ali ne bi se reklo ni da ih akcentuje.
Liebesman će sa svojim sledećim filmom definitivno morati da pokaže da li može da pruži nešto više od odlične tehničke realizacije za srednju količinu para, jer ovo definitivno nije DISTRICT 9, film koji bi ulivao poverenje.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment