BELI LAVOVI Lazara Ristovskog je film o kome sam morao da razmišljam par dana posle gledanja. Jednim delom zbog toga što je naša kinematografija ipak koliko-toliko zašla u domen relativno racionalnog pristupa stvarima sa po tri-četiri filma godišnje koji istinski privlače pažnju i zaslužuju malo ozbiljnije sagledavanje. BELO ODELO, Lazina debitantska režija, došla je u doba sunovrata naše kinematografije kada su ipak neke "veličine" još i uspevale da figuriraju, i kod nas i u inostranstvu. BELI LAVOVI dolazi u vreme ponovnog uspona naše kienmatografije, kada "veličina" zapravo više nema ali se u bazi dešavaju promene. U tom smislu, BELI LAVOVI su film koji je potpuno izvan svog vremna i kinematografskog trenutka. Poluprazan Sava Centar na premijeri bio je iznenađenje za sve nas ali on samo ilustruje koliko su BELI LAVOVI i novi rediteljski rad Lazara Ristovskog zapravo jedna marginalna stvar u aktuelnim tokovima.
Samim tim, za razliku od BELOG ODELA koje je bilo u Kanu jer ga je režirao Kusturičin glumac, BELI LAVOVI stoje kao u novi film jedne u međuvremenu kompromitovane i potrošene javne figure, u kinematografiji za koju on više uopšte nije relevantan.
Kada dakle više nema nikakvog rezona da se trpe hirovi jedne izbledele zvezde, BELI LAVOVI ostaju ostvarenje koje će eventualno zaintresovati malobrojne perverznjake koji gledau apsolutno sve domaće filmove. I ta malobrojna skupina dobiće film koj je meni bolji od BELOG ODELA ali je i dalje daleko od smislenog - mešavinu MALE NOĆNE MUZIKE i CREMASTERa na temu tranzicije, farsu i meta-film u jednom, nešto sa čim bi možda mogao da se izvuče neki etablirani reditelj poput Kaurismakija, Kusturice ili Žilnika, ranije Puriše Đorđevića, ali ne i Ristovski za koga više nema strpljenja.
Otud, iako nema dileme o tome kakav je ovaj film suštinski, kao i u mnogim slučajevima pre toga, bio bih licemer kada bih prećutao da postoje podjednake budalaštine koje neko smatra klasicima. Ristovski međutim nije imao sreće tako da je prilično jasno u koju kategoriju će upasti ovaj film koji pobuđuje na drastične procene.
No, kvalitet na stranu, uostalom ko još gleda evropske filmove radi kvaliteta, BELI LAVOVI u svom potpunom promašaju donose jednu retro dimenziju koja je krasila naše najveće blef-reditelje a to je vanfilmski koncept koji okružuje film. Ristovski je nesumnjivo obro prepoznao nezadovoljstvo i revoluciju kao motiv i BELI LAVOVI su jedan u stvari žilnikovski rad, s tim što za razliku od Ristovskog, Žilnik kao ličnost ima reputaciju koja legitimiše njegove koncepte. Pošto BELI LAVOVI uprkos tome što su farsa svakako imaju izraženu političku crtu, a ako imamo u vidu potpunu što namernu što slučajnu iščašenost od konvencija tipičnog bioskopskog filma, rekao bih da ovaj naslov ima može i veću budućnost kao žilnikovska instalacija nego kao repertoarski film, pa je šteta što kao takav nije i eksploatisan.
* 1/2 / * * * *
Samim tim, za razliku od BELOG ODELA koje je bilo u Kanu jer ga je režirao Kusturičin glumac, BELI LAVOVI stoje kao u novi film jedne u međuvremenu kompromitovane i potrošene javne figure, u kinematografiji za koju on više uopšte nije relevantan.
Kada dakle više nema nikakvog rezona da se trpe hirovi jedne izbledele zvezde, BELI LAVOVI ostaju ostvarenje koje će eventualno zaintresovati malobrojne perverznjake koji gledau apsolutno sve domaće filmove. I ta malobrojna skupina dobiće film koj je meni bolji od BELOG ODELA ali je i dalje daleko od smislenog - mešavinu MALE NOĆNE MUZIKE i CREMASTERa na temu tranzicije, farsu i meta-film u jednom, nešto sa čim bi možda mogao da se izvuče neki etablirani reditelj poput Kaurismakija, Kusturice ili Žilnika, ranije Puriše Đorđevića, ali ne i Ristovski za koga više nema strpljenja.
Otud, iako nema dileme o tome kakav je ovaj film suštinski, kao i u mnogim slučajevima pre toga, bio bih licemer kada bih prećutao da postoje podjednake budalaštine koje neko smatra klasicima. Ristovski međutim nije imao sreće tako da je prilično jasno u koju kategoriju će upasti ovaj film koji pobuđuje na drastične procene.
No, kvalitet na stranu, uostalom ko još gleda evropske filmove radi kvaliteta, BELI LAVOVI u svom potpunom promašaju donose jednu retro dimenziju koja je krasila naše najveće blef-reditelje a to je vanfilmski koncept koji okružuje film. Ristovski je nesumnjivo obro prepoznao nezadovoljstvo i revoluciju kao motiv i BELI LAVOVI su jedan u stvari žilnikovski rad, s tim što za razliku od Ristovskog, Žilnik kao ličnost ima reputaciju koja legitimiše njegove koncepte. Pošto BELI LAVOVI uprkos tome što su farsa svakako imaju izraženu političku crtu, a ako imamo u vidu potpunu što namernu što slučajnu iščašenost od konvencija tipičnog bioskopskog filma, rekao bih da ovaj naslov ima može i veću budućnost kao žilnikovska instalacija nego kao repertoarski film, pa je šteta što kao takav nije i eksploatisan.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment