Pogledao sam AMERICANIZATION OF EMILY Arthura Hillera, ekranizaciju romana William Bradford Huieja koju je napisao Paddy Chayefsky. Chayefsky je imao upečatljiv stil i obeležio je kako američki film tako i televiziju, ali meni je lično ovo njegov najuspeliji scenario. Sasvim sigurno je da dosta toga vezano i za režiju i za epohu u kojoj je nastao film. Naime, Chayefsky je u periodu Novog Holivuda ekranizovan u nizu razbraušenih filmova koji su previše isticali satiričnu dimenziju njegovog pisanja i iscrpljivali se u raznim apsurdima, samodovoljnim arijama za glumce i sl. Ta vrsta filma ipak još nije mogla da se desi 1964. od kada datira AMERICANIZATION.
AMERICANIZATION OF EMILY međutim uspeva da odlično uklopi romantičnu komediju sa ratnim filmom koji u pojedinim deonicama postaje vrlo tvrd i antiratnu satiru koju donosi Chayefsky. Satira je ovde ubojita pre svega zato suštinski utiče na zaplet, proističe iz karaktera i odnosa junaka.
Međutim, čak i u nekom najužem smislu, AMERICANIZATION OF EMILY je najsubverzivniji film po Chayefskom. Naime, ovo je antiratna satira o ratu koji u principu nije do tada dovođen u pitanje konflikt, a bogami ni posle. Jedno je napraviti film koji je satiričan pogled na rat koji je politički problematičan a sasvim drugo napraviti film o Drugom svetskom ratu u kome se nacizam kao ideologija nijednom ne pominje. U tom smislu, ovaj film ne samo da je provokativan, išao bih čak još dalje pa bih rekao da je politički nekorektan a zašto ne reći - mislim da bi neko imao pravo da kaže da je politički direktno degutantan.
Naime, AMERICANIZATION apolotično tretira Drugi svetski rat uprkos tome što je on već tada temeljni narativ savremene civilizacije i kamen temeljac savremene politike kao neku vrstu oportunog sukoba u kome su herojstva proizvod mutnih vojnoindustrijskih i promotivnih interesa pojedinih elita. U filmu se ne pojavljuju Nemci niti se u bilo kom momentu na bilo koji način problematizuje njihova ideologija, ili se objašnjava/opravdava borba protiv njih. U tom smislu, AMERICANIZATION je priličan kuriozitet a ova dimenzija je do te mere šokantna da može proći čak i neprimećeno iza jedne efektne romantične komedije i dobro sprovedene satire koja se vešto kreće utabanim stazama. Ipak, ovakva staza relativizacije Drugog svetskog rata je retko viđena.
Ovakve priče su se obično smeštale u ratove poput Korejskog ili kasnije oko angžaovanja u Vijetnamu, ili je pak bilo tako nečega i u filmu o Drugom svetskom ratu ali uvek sa katarzičnom dimenzijom suočenja sa nacizma.
James Garner i Julie Andrews su vrhunski kao zaljubljeni par, posilni važnog admirala i devojka-šofer u britanskoj vojsci. James Coburn je takođe efektan kao oficir koji odluči da postane ratnik iako je uljuljkan u pozadini.
Hiller nikada nije bio u boljoj formi, ne samo u radu sa glumcima veće i u vizuelnom smislu. Otud je ovaj film klasik na svim nivoima, i čini se da je kvalitet učinio da se osnovna kontradikcija ovog filma potpuno zakopa pod naslagama raznih kvaliteta.
* * * * / * * * *
AMERICANIZATION OF EMILY međutim uspeva da odlično uklopi romantičnu komediju sa ratnim filmom koji u pojedinim deonicama postaje vrlo tvrd i antiratnu satiru koju donosi Chayefsky. Satira je ovde ubojita pre svega zato suštinski utiče na zaplet, proističe iz karaktera i odnosa junaka.
Međutim, čak i u nekom najužem smislu, AMERICANIZATION OF EMILY je najsubverzivniji film po Chayefskom. Naime, ovo je antiratna satira o ratu koji u principu nije do tada dovođen u pitanje konflikt, a bogami ni posle. Jedno je napraviti film koji je satiričan pogled na rat koji je politički problematičan a sasvim drugo napraviti film o Drugom svetskom ratu u kome se nacizam kao ideologija nijednom ne pominje. U tom smislu, ovaj film ne samo da je provokativan, išao bih čak još dalje pa bih rekao da je politički nekorektan a zašto ne reći - mislim da bi neko imao pravo da kaže da je politički direktno degutantan.
Naime, AMERICANIZATION apolotično tretira Drugi svetski rat uprkos tome što je on već tada temeljni narativ savremene civilizacije i kamen temeljac savremene politike kao neku vrstu oportunog sukoba u kome su herojstva proizvod mutnih vojnoindustrijskih i promotivnih interesa pojedinih elita. U filmu se ne pojavljuju Nemci niti se u bilo kom momentu na bilo koji način problematizuje njihova ideologija, ili se objašnjava/opravdava borba protiv njih. U tom smislu, AMERICANIZATION je priličan kuriozitet a ova dimenzija je do te mere šokantna da može proći čak i neprimećeno iza jedne efektne romantične komedije i dobro sprovedene satire koja se vešto kreće utabanim stazama. Ipak, ovakva staza relativizacije Drugog svetskog rata je retko viđena.
Ovakve priče su se obično smeštale u ratove poput Korejskog ili kasnije oko angžaovanja u Vijetnamu, ili je pak bilo tako nečega i u filmu o Drugom svetskom ratu ali uvek sa katarzičnom dimenzijom suočenja sa nacizma.
James Garner i Julie Andrews su vrhunski kao zaljubljeni par, posilni važnog admirala i devojka-šofer u britanskoj vojsci. James Coburn je takođe efektan kao oficir koji odluči da postane ratnik iako je uljuljkan u pozadini.
Hiller nikada nije bio u boljoj formi, ne samo u radu sa glumcima veće i u vizuelnom smislu. Otud je ovaj film klasik na svim nivoima, i čini se da je kvalitet učinio da se osnovna kontradikcija ovog filma potpuno zakopa pod naslagama raznih kvaliteta.
* * * * / * * * *
No comments:
Post a Comment