Pogledao sam THE MAN FROM NOWHERE Jeong Beom Leeja južnokorejski akcioni triler koji u sebi spaja ono što je dobro i sveže u južnokorejskom pogledu na tradicionalne američke žanrove i ono što je slabost njihovog pristupa tim temama.
Naime, Južna Koreja usled relativnog nedostatka tradicije žanrovskog filma naročito u ovim tipičnim repertoarskim formama u kojima Holivud dominira, poput akcionog trilera još uvek uspeva da tim temama priđe sa izvesnim žarom i nekonvencionalnošću sa kojima Holivud odavno ne samo da im ne prilazi već ih ni ne tretira ozbiljno. Štaviše, čini se da Holivud danas u stvari podjednako pokušava da ponovo pronađe smisao u tim žanrovima ali na drugi način, tretirajući ih postmoderno ili sa nekim dodatnim spinom poput angažovanja reditelja koji nisu specijalisti za to. Otud su holivudski filmovi koji su poslednjih godina uspeli da se nametnu kao standard za tu vrstu filma naslovi poput THE BOURNE SUPREMACY ili RED.
Ostatak strejt ponude, bez nekih naročitih dodataka, Holivud je prosledio na DTV gde tim žanrom suvereno vladaju nekadašnje bioskopske zvezde koje su ga i učinile popularnim.
U Koreji pak, još uvek postoji kapacitet da se bez stida snimi film o nekadašnjem operativcu tamošnje tajne službe koji sada radi kao tihi, usamljeni, vlasnik zalagonice ali spreman je da ponovo stupi u akciju kako bi zaštitio jednu devojčicu čija je mati pošla stranputicom.
Stepen ozbiljnosti sa kojom prilazi ovoj premisi koja je već od opisa lika potpuno seagalovska je impresivan i još da nema ozbiljnog problema koji datira iz ranih dana razvoja ovoga što danas znamo kao korejski repertoarski film a to je užasna derivativnost, a ovde je deriviran LEON, mogli bismo reći da je THE MAN FROM NOWHERE imao potencijal da bude veliko osveženje. Međutim, slično nama poznatom slučaju ČETVRTOG ČOVEKA u kome je sličnost sa Bourneom bila veliki hendikep i znatno degradirala film, ovde je isti slučaj sa LEONom. Doduše, LEON objektivno nije bio toliko skoro da bi stvorio problem kao što je BOURNE ULTIMATUM stvorio ČETVRTOM ČOVEKU kad su izašli praktično u isto vreme, ali u principu u ovo vreme se i u Holivudu kuvalo par filmova sa akcijom i spojem male dece sa herojima poput KICK ASS i sl. Dakle, THE MAN FROM NOWHERE je svoj utisak pokvario oslanjajući se na jedan trenutno eksploatisani koncept.
S druge strane, sasvim je razumljivo da ako pogledamo prilično visok nivo realizacije ovog filma, možemo pretpostaviti da je ova pozajmica više bila namera nego greška, odnosno da je reč o ekipi koja zna šta radi i da su naprosto osetili kako je korejskom filmu potreban film sa takvom karakternom dinamikom.
Drugi problem, ako se to može smatrati problemom a ne lokalnom idiosinkrazijom jeste sam format filma. Naime, THE MAN FROM NOWHERE traje skoro dva sata iako nema previše razloga za to. Znamo da jak akcijaš može bez problema da traje toliko, ali ovaj film prosto ipak nije to i ima dosta praznog hoda, suvišnih karakternih vinjeta, rekao bih čak ustupaka bizarnostima koje se očekuju od korejskog filma, možda i baš od stranaca. Otud su protivnici seagalovskog lika ovde bizarni kriminalci skloni tipičnim chanwookovskim vidovima kriminala poput trgovine organima i sl.
Ako se puka bizarnost i drastičnost chanwookovskog tipa mogu smatrati kao exploitation adut, ono gde THE MAN FROM NOWHERE onda tupi svoju oštricu jeste odricanje od onog što je možda najsnažniji adut korejskog filma o opsesivcima, psihopatama i osvetnicima a to je transformacija "običnog čoveka" u izopačenu mašinu za ubijanje, premda čak i Kim Ji Woon u svom I SAW THE DEVIL nudi glavnog junaka koji je pripadnik službi bezbednosti.
Zanimljiva je otud ta ideološka dimenzija prisutna u THE MAN FROM NOWHERE i I SAW THE DEVIL gde imamo junake iz tajnih službi koji čiste ulice od šljama, što je jeste u izvesnom smislu bilo prisutno kao tema naročito u reakcionarnom američkom exploitationu u post-vijetnamskom periodu sa tipičnim narativom o iscrpljenom ratnom heroju koji je krvario za pogrešnu politiku a onda se vratio kući i zatekao groznu hipokriziju među onima koje je otišao da brani/zastupa. Ne uspevam tačno da prepoznam simptome u južnokorejskom društvu koji bi mogli objasniti to okretanje bezbednjaka prema "unutrašnjem" neprijatelju. Naime, koliko god se južnokorejski film trudio da postojanje Severne Koreje tretira prevashodno kao tragediju grupe ljudi pa tek onda kao neki represivni režim i protivnika, Južna Koreja definitivno ima protivnika koji je za njihove pojmove vrlo prisutan i aktivan i za razliku od Vijetnama nije preko sedam mora i sedam gora. Otud okretanje bezbednjaka unutrašnjem neprijatelju ili ima neko značenje ili je potpuno kopiranje američkog modusa, u kome pak itekako ima značenje. Ne znam, ali pokušaću da saznam.
U triptihu osvetničkih filmova koji čine DEVIL, VENDETTA i NOWHERE, ne naročito kvalitetni VENDETTA mi je ostavio najsnažniji utisak. Ipak, isto tako, NOWHERE i nije tipičan korejski revenge film, već pre akcioni triler koji svoju priču shvata ako ne ozbiljno a ono ambiciozno pa se u tom smislu tu i tamo nadovezuje na korejski revenge film kao legitimisanu "umetničku formu". Kao fan akcionog filma, naravno, radujem se da ih neko tako ozbiljno radi, i u svakom slučaju ovaj film je obavezna lektira za fanove žanra, uprkos svojim, kako već rekoh brojnim i često vrlo ozbiljnim nedostacima.
* * 1/2 / * * * *
Naime, Južna Koreja usled relativnog nedostatka tradicije žanrovskog filma naročito u ovim tipičnim repertoarskim formama u kojima Holivud dominira, poput akcionog trilera još uvek uspeva da tim temama priđe sa izvesnim žarom i nekonvencionalnošću sa kojima Holivud odavno ne samo da im ne prilazi već ih ni ne tretira ozbiljno. Štaviše, čini se da Holivud danas u stvari podjednako pokušava da ponovo pronađe smisao u tim žanrovima ali na drugi način, tretirajući ih postmoderno ili sa nekim dodatnim spinom poput angažovanja reditelja koji nisu specijalisti za to. Otud su holivudski filmovi koji su poslednjih godina uspeli da se nametnu kao standard za tu vrstu filma naslovi poput THE BOURNE SUPREMACY ili RED.
Ostatak strejt ponude, bez nekih naročitih dodataka, Holivud je prosledio na DTV gde tim žanrom suvereno vladaju nekadašnje bioskopske zvezde koje su ga i učinile popularnim.
U Koreji pak, još uvek postoji kapacitet da se bez stida snimi film o nekadašnjem operativcu tamošnje tajne službe koji sada radi kao tihi, usamljeni, vlasnik zalagonice ali spreman je da ponovo stupi u akciju kako bi zaštitio jednu devojčicu čija je mati pošla stranputicom.
Stepen ozbiljnosti sa kojom prilazi ovoj premisi koja je već od opisa lika potpuno seagalovska je impresivan i još da nema ozbiljnog problema koji datira iz ranih dana razvoja ovoga što danas znamo kao korejski repertoarski film a to je užasna derivativnost, a ovde je deriviran LEON, mogli bismo reći da je THE MAN FROM NOWHERE imao potencijal da bude veliko osveženje. Međutim, slično nama poznatom slučaju ČETVRTOG ČOVEKA u kome je sličnost sa Bourneom bila veliki hendikep i znatno degradirala film, ovde je isti slučaj sa LEONom. Doduše, LEON objektivno nije bio toliko skoro da bi stvorio problem kao što je BOURNE ULTIMATUM stvorio ČETVRTOM ČOVEKU kad su izašli praktično u isto vreme, ali u principu u ovo vreme se i u Holivudu kuvalo par filmova sa akcijom i spojem male dece sa herojima poput KICK ASS i sl. Dakle, THE MAN FROM NOWHERE je svoj utisak pokvario oslanjajući se na jedan trenutno eksploatisani koncept.
S druge strane, sasvim je razumljivo da ako pogledamo prilično visok nivo realizacije ovog filma, možemo pretpostaviti da je ova pozajmica više bila namera nego greška, odnosno da je reč o ekipi koja zna šta radi i da su naprosto osetili kako je korejskom filmu potreban film sa takvom karakternom dinamikom.
Drugi problem, ako se to može smatrati problemom a ne lokalnom idiosinkrazijom jeste sam format filma. Naime, THE MAN FROM NOWHERE traje skoro dva sata iako nema previše razloga za to. Znamo da jak akcijaš može bez problema da traje toliko, ali ovaj film prosto ipak nije to i ima dosta praznog hoda, suvišnih karakternih vinjeta, rekao bih čak ustupaka bizarnostima koje se očekuju od korejskog filma, možda i baš od stranaca. Otud su protivnici seagalovskog lika ovde bizarni kriminalci skloni tipičnim chanwookovskim vidovima kriminala poput trgovine organima i sl.
Ako se puka bizarnost i drastičnost chanwookovskog tipa mogu smatrati kao exploitation adut, ono gde THE MAN FROM NOWHERE onda tupi svoju oštricu jeste odricanje od onog što je možda najsnažniji adut korejskog filma o opsesivcima, psihopatama i osvetnicima a to je transformacija "običnog čoveka" u izopačenu mašinu za ubijanje, premda čak i Kim Ji Woon u svom I SAW THE DEVIL nudi glavnog junaka koji je pripadnik službi bezbednosti.
Zanimljiva je otud ta ideološka dimenzija prisutna u THE MAN FROM NOWHERE i I SAW THE DEVIL gde imamo junake iz tajnih službi koji čiste ulice od šljama, što je jeste u izvesnom smislu bilo prisutno kao tema naročito u reakcionarnom američkom exploitationu u post-vijetnamskom periodu sa tipičnim narativom o iscrpljenom ratnom heroju koji je krvario za pogrešnu politiku a onda se vratio kući i zatekao groznu hipokriziju među onima koje je otišao da brani/zastupa. Ne uspevam tačno da prepoznam simptome u južnokorejskom društvu koji bi mogli objasniti to okretanje bezbednjaka prema "unutrašnjem" neprijatelju. Naime, koliko god se južnokorejski film trudio da postojanje Severne Koreje tretira prevashodno kao tragediju grupe ljudi pa tek onda kao neki represivni režim i protivnika, Južna Koreja definitivno ima protivnika koji je za njihove pojmove vrlo prisutan i aktivan i za razliku od Vijetnama nije preko sedam mora i sedam gora. Otud okretanje bezbednjaka unutrašnjem neprijatelju ili ima neko značenje ili je potpuno kopiranje američkog modusa, u kome pak itekako ima značenje. Ne znam, ali pokušaću da saznam.
U triptihu osvetničkih filmova koji čine DEVIL, VENDETTA i NOWHERE, ne naročito kvalitetni VENDETTA mi je ostavio najsnažniji utisak. Ipak, isto tako, NOWHERE i nije tipičan korejski revenge film, već pre akcioni triler koji svoju priču shvata ako ne ozbiljno a ono ambiciozno pa se u tom smislu tu i tamo nadovezuje na korejski revenge film kao legitimisanu "umetničku formu". Kao fan akcionog filma, naravno, radujem se da ih neko tako ozbiljno radi, i u svakom slučaju ovaj film je obavezna lektira za fanove žanra, uprkos svojim, kako već rekoh brojnim i često vrlo ozbiljnim nedostacima.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment