Pogledao sam sinoć GI JOE: THE RISE OF COBRA Stephena Sommersa u prilično praznom Tuckwoodu i moram priznati da ovaj film na najbolji mogući način zaključuje jednu sjajnu letnju sezonu. Sve ono što je trebalo da nam pruži TRANSFORMERS 2 i nažalost nije, pružio nam je GI JOE.
Naravno, teško da je iko od nas ovde idealna publika za ovaj film pošto čak ni ja kao neko ko je voleo GI Joe kao klinac nisam ispratio najnovije tendencije, a koliko vidim mitologija je dosta izmenjena, e sad ne znam prati li to novi strip i toyline ili su scenaristi uzeli sebi slobodu. U svakom slučaju oni koji očekuju stari GI Joe od ovog filma ga neće dobiti.
Međutim, ono što će svakako dobiti je najbolji film za desetogodišnjake koji kao desetogodišnjaci nismo dobili. Sommers je snimio svoj daleko najbolji film i konačno su njegovi afiniteti za stripovsku akciju, humor, hiperstilizaciju i maštovita rešenja došli do punog izražaja. Sommersovi raniji filmovi, izuzev VAN HELSINGa, imali su problem što počnu dobro i onda se raspadnu. VAN HELSING je pak uspeo da bude konzistentno simpatičan, ali GI JOE je uspeo da sve vreme bude visokooktanski cirkus. GI JOE je jedan od onih filmova za decu koji je potpuno unapologetic, u kome teško da ima išta poučno i kosntruktivno, to je podilaženje svim najnižim porivima kupcima GI Joe igračaka u velikom stilu i zato je ovaj film perfektan reprezent svoje vrste.
Pre svega, Sommers je uspeo da odlično kontekstualizuje postojanje GI Joe mitologije unutar realnosti i da stvori taj podsmešljivi odnos prema tim ionako suvišnim zakonima gravitacije i uopšte uređenog društva kakvim ga poznajemo. GI JOE uvodi gledaoca u paralelni svet koji je savršena interpretacija univerzuma u kome klinci vide svoje GI Joe figure, i u tom smislu, Sommers je savršeno pogodio psihološki aspekt igranja tim figurama - da, okružuje nas običan svet, ali iza njegovih kulisa dešava se rat high-tech boraca.
Ono što mi je eventualno zasmetalo jeste dizajn nekih GI Joe vozila i opreme iz prostog razloga što su u moje vreme GI Joe gadgeti bili varijacija na već postojeća oružja i opremu dočim ovde dosta tih vozila i oružja ne liči. Međutim, to je zaista minorna primedba nekoga ko je ionako gun freak jer dizajn je sam po sebi odličan, dosledan i sveobuhvatan.
Što se dakle ciljne grupe tiče, Sommers je snimio film posle čijeg gledanja tipičan primerak onih kojima je film namenjen može samo da zanemi od potrebe da što više kaže.
Što se nas ostalih tiče, mislim da je suštinski manje važno kakav je ovo film, ali u suštini cool je. Produžena akciona sekvenca u Parizu je istinski maestralna, spada u red najboljih privoljenih na film ove godine, u to nema nikakva sumnje, i u takvim situacijama GI JOE prevazilazi svoju exploitation koncepciju i postaje zaista delo vredno pažnje.
Takvih situacija ima još u par navrata.
Ono što zaslužuje najveće priznanje jeste Sommersovo zaista majstorsko baratanje stilizacijom i tempom filma, kao i glumcima koji zaista vrlo tačno glume svoje toyline likove. Kadriranje je konzistentno kroz ceo film, a DP Mitchell Amundsen, kome ova vrsta akcije nije strana, slikao je i Timurov WANTED, uspeva da održi konzistentan ton filma sve vreme, i da pripremi fotku za obilje specijalnih efekata.
GI JOE zaista ima masu specijalnih efekata, a Sommersov ton je takav da ne smeta čak ni kada film zaliči na animaciju odnosno kada u kadru ima više animiranih objekata od fizičkih setova i pravih ljudi.
U svakom slučaju, GI JOE je savršen primerak jednog krajnje reakcionarnog prilaza franšizi i holivudski eksces u najpozitivnijem smislu.
* * * / * * * *
Naravno, teško da je iko od nas ovde idealna publika za ovaj film pošto čak ni ja kao neko ko je voleo GI Joe kao klinac nisam ispratio najnovije tendencije, a koliko vidim mitologija je dosta izmenjena, e sad ne znam prati li to novi strip i toyline ili su scenaristi uzeli sebi slobodu. U svakom slučaju oni koji očekuju stari GI Joe od ovog filma ga neće dobiti.
Međutim, ono što će svakako dobiti je najbolji film za desetogodišnjake koji kao desetogodišnjaci nismo dobili. Sommers je snimio svoj daleko najbolji film i konačno su njegovi afiniteti za stripovsku akciju, humor, hiperstilizaciju i maštovita rešenja došli do punog izražaja. Sommersovi raniji filmovi, izuzev VAN HELSINGa, imali su problem što počnu dobro i onda se raspadnu. VAN HELSING je pak uspeo da bude konzistentno simpatičan, ali GI JOE je uspeo da sve vreme bude visokooktanski cirkus. GI JOE je jedan od onih filmova za decu koji je potpuno unapologetic, u kome teško da ima išta poučno i kosntruktivno, to je podilaženje svim najnižim porivima kupcima GI Joe igračaka u velikom stilu i zato je ovaj film perfektan reprezent svoje vrste.
Pre svega, Sommers je uspeo da odlično kontekstualizuje postojanje GI Joe mitologije unutar realnosti i da stvori taj podsmešljivi odnos prema tim ionako suvišnim zakonima gravitacije i uopšte uređenog društva kakvim ga poznajemo. GI JOE uvodi gledaoca u paralelni svet koji je savršena interpretacija univerzuma u kome klinci vide svoje GI Joe figure, i u tom smislu, Sommers je savršeno pogodio psihološki aspekt igranja tim figurama - da, okružuje nas običan svet, ali iza njegovih kulisa dešava se rat high-tech boraca.
Ono što mi je eventualno zasmetalo jeste dizajn nekih GI Joe vozila i opreme iz prostog razloga što su u moje vreme GI Joe gadgeti bili varijacija na već postojeća oružja i opremu dočim ovde dosta tih vozila i oružja ne liči. Međutim, to je zaista minorna primedba nekoga ko je ionako gun freak jer dizajn je sam po sebi odličan, dosledan i sveobuhvatan.
Što se dakle ciljne grupe tiče, Sommers je snimio film posle čijeg gledanja tipičan primerak onih kojima je film namenjen može samo da zanemi od potrebe da što više kaže.
Što se nas ostalih tiče, mislim da je suštinski manje važno kakav je ovo film, ali u suštini cool je. Produžena akciona sekvenca u Parizu je istinski maestralna, spada u red najboljih privoljenih na film ove godine, u to nema nikakva sumnje, i u takvim situacijama GI JOE prevazilazi svoju exploitation koncepciju i postaje zaista delo vredno pažnje.
Takvih situacija ima još u par navrata.
Ono što zaslužuje najveće priznanje jeste Sommersovo zaista majstorsko baratanje stilizacijom i tempom filma, kao i glumcima koji zaista vrlo tačno glume svoje toyline likove. Kadriranje je konzistentno kroz ceo film, a DP Mitchell Amundsen, kome ova vrsta akcije nije strana, slikao je i Timurov WANTED, uspeva da održi konzistentan ton filma sve vreme, i da pripremi fotku za obilje specijalnih efekata.
GI JOE zaista ima masu specijalnih efekata, a Sommersov ton je takav da ne smeta čak ni kada film zaliči na animaciju odnosno kada u kadru ima više animiranih objekata od fizičkih setova i pravih ljudi.
U svakom slučaju, GI JOE je savršen primerak jednog krajnje reakcionarnog prilaza franšizi i holivudski eksces u najpozitivnijem smislu.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment