Reprizirao sam FIREPOWER Michaela Winnera, jedan od svakako najdražih akcionih trilera mog detinjstva.
I dan-danas, FIREPOWER stoji kao jedan od najboljih Winnerovih filmova. Scenario je vrlo dobar, efikasan, pun obrta i zanimljivih karaktera, drži visok tempo i omogućuje da film dluje pametniji nego što jeste. Tome svakako doprinosi i James Coburn koji je snimio masu žanrovskih filmova tokom sedamdesetih, ali je uvek bio akcioni heroj koji igra iz kontre, sa jednim smanjenim tonusom i blagim cinizmom. Coburn je često igrao negativce tako da su samim tim njegovi pozitivci u polazu, nezavisno od scenarija zapravo antiheroji. Coburnova star persona je, kako rekoh dala filmu dopunsku sofisticiranost. Isto važi i za Sophiu Loren koja je zvezda koju ipak ne poistovećujemo sa akcionim žanrom i to sve daje utisak da je FIREPOWER za klasu iznad tipičnog akcijaša iz 1979. godine.
Ostatak glumačke ekipe je takođe All-Star a zapaženu ulogu imao i O.J. Simpson, čija uloga ima i vrlo interesantnu političku dimenziju. Pošto je glavni zadatak junaka u filmu da privedu bogataša koji beži od američkog suda, akcija podrazumeva dosta infiltracije, a coveri u koje se ubacuje O:J., iako je njegov junak ekspert za elektroniku, su uglavnom coveri đubretara, posluge, šofera i sl.
Winner je maksimalno iskoristio lokacije na kojima se film dešava. Do te mere je u tome uspešan da deo kritika aludira da je film i sniman zato da bi prikazivao lepe ljude na lepim lokacjama, što samo delimično ima smisla, jer Winner te lepe ljude i lokacije zaista odlično koristi u svojoj žanrovskoj priči.
Akcija je dobro osmišljena i vrlo efektno režirana. Unutar akcionih scena, Winner takođe ima dramaturgiju, u borbi ima dosta nadigravanja tako da čak i kada krenu totalni haos i destrukcija u finalu, film ne postaje nižeazredan.
FIREPOWER, iako vrlo ambiciozan, ipak nije studio film, reč je o bogatoj nezavisnoj produkciji. I optud je u njemu prisutna tako specifična internacionalna mešavina zvezda kakva se obično ne bi videla u studio-filmu ovog profila. Istiskivanje nezavisnih i evropskih producenata je dovela do toga da se američki akcioni triler kasnije uniformisao i ovakvih projekata je bilo sve manje. Čak i kad su euro producenti pravili pokušaje žanrovskog filma sa ovakvim zvezdama, filmovi nisu imali reditelja Winnerovog kalibra. U tom smislu, FIREPOWER je primer jedne vrste filma koja je danas izumrla.
* * * 1/2 / * * * *
I dan-danas, FIREPOWER stoji kao jedan od najboljih Winnerovih filmova. Scenario je vrlo dobar, efikasan, pun obrta i zanimljivih karaktera, drži visok tempo i omogućuje da film dluje pametniji nego što jeste. Tome svakako doprinosi i James Coburn koji je snimio masu žanrovskih filmova tokom sedamdesetih, ali je uvek bio akcioni heroj koji igra iz kontre, sa jednim smanjenim tonusom i blagim cinizmom. Coburn je često igrao negativce tako da su samim tim njegovi pozitivci u polazu, nezavisno od scenarija zapravo antiheroji. Coburnova star persona je, kako rekoh dala filmu dopunsku sofisticiranost. Isto važi i za Sophiu Loren koja je zvezda koju ipak ne poistovećujemo sa akcionim žanrom i to sve daje utisak da je FIREPOWER za klasu iznad tipičnog akcijaša iz 1979. godine.
Ostatak glumačke ekipe je takođe All-Star a zapaženu ulogu imao i O.J. Simpson, čija uloga ima i vrlo interesantnu političku dimenziju. Pošto je glavni zadatak junaka u filmu da privedu bogataša koji beži od američkog suda, akcija podrazumeva dosta infiltracije, a coveri u koje se ubacuje O:J., iako je njegov junak ekspert za elektroniku, su uglavnom coveri đubretara, posluge, šofera i sl.
Winner je maksimalno iskoristio lokacije na kojima se film dešava. Do te mere je u tome uspešan da deo kritika aludira da je film i sniman zato da bi prikazivao lepe ljude na lepim lokacjama, što samo delimično ima smisla, jer Winner te lepe ljude i lokacije zaista odlično koristi u svojoj žanrovskoj priči.
Akcija je dobro osmišljena i vrlo efektno režirana. Unutar akcionih scena, Winner takođe ima dramaturgiju, u borbi ima dosta nadigravanja tako da čak i kada krenu totalni haos i destrukcija u finalu, film ne postaje nižeazredan.
FIREPOWER, iako vrlo ambiciozan, ipak nije studio film, reč je o bogatoj nezavisnoj produkciji. I optud je u njemu prisutna tako specifična internacionalna mešavina zvezda kakva se obično ne bi videla u studio-filmu ovog profila. Istiskivanje nezavisnih i evropskih producenata je dovela do toga da se američki akcioni triler kasnije uniformisao i ovakvih projekata je bilo sve manje. Čak i kad su euro producenti pravili pokušaje žanrovskog filma sa ovakvim zvezdama, filmovi nisu imali reditelja Winnerovog kalibra. U tom smislu, FIREPOWER je primer jedne vrste filma koja je danas izumrla.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment