Pogledao sam VIKAREN Ole Bornedala, courtesy of Kunac.
Iako moram priznati da mi Bornedalov odlazak u Holivud nikada nije bio do kraja jasan i nisam razumeo što su Weinsteini našli u njemu, pogledavši VIKAREN negde shvatam da je Bornedal tip koji ima nivo profesionalizma koji doseže holivudske uslove. Nisam gledao druge stvari koje je radio po povratku u Evropu, ali VIKAREN je vrlo zabavan, komunikativan omladinski horor koji bi Bornedalu da već nije bio u Holivudu možda mogao biti pozivnica da tamo ode, ili ga je pak on i snimao sa idejom da se vrati.
Posebnu draž čini to što u jednom pulp filmu glavne uloge glume glume veterani DOGME pokreta Paprika Steen i Ulrich Thomsen, koje smo poslednji put videli zajedno u Vinterbergovom klasiku FESTEN. Ovde se pojavljuju u jednom potpuno drugom kontekstu i ponovo su vrlo funkcionalni. Od Paprike Steen se to i moglo očekivati pošto je u nekim danskim filmovima pokazivala da ima dara za komediju.
Bornedal i Laustsen su filmu dali glossy look i moglo bi se reći da na niovu spektakla dostiže američke B-theatrical naslove tipa COVENANT. S tim što je naravno u dramaturškom smislu bolji.
U svakom slučaju Bornedal je snimio film koji u širem kontekstu žanrovske ponude sa ovim spojem solidne tehničke realizacije (slikao Dan Laustsen, muzku radio Marco Beltrami, sve holivudski kadar), ambicioznog prilaza jednoj relativno generic priči, i odsustva ovog tipa horora za klince, ima dosta potencijala i može da obraduje fanove ovog pristupa filma, i isto tako pokazuje po ko zna koji put snagu danske industrije u domenu komunikativnog repertoarskog filma.
* * * / * * * *
Iako moram priznati da mi Bornedalov odlazak u Holivud nikada nije bio do kraja jasan i nisam razumeo što su Weinsteini našli u njemu, pogledavši VIKAREN negde shvatam da je Bornedal tip koji ima nivo profesionalizma koji doseže holivudske uslove. Nisam gledao druge stvari koje je radio po povratku u Evropu, ali VIKAREN je vrlo zabavan, komunikativan omladinski horor koji bi Bornedalu da već nije bio u Holivudu možda mogao biti pozivnica da tamo ode, ili ga je pak on i snimao sa idejom da se vrati.
Posebnu draž čini to što u jednom pulp filmu glavne uloge glume glume veterani DOGME pokreta Paprika Steen i Ulrich Thomsen, koje smo poslednji put videli zajedno u Vinterbergovom klasiku FESTEN. Ovde se pojavljuju u jednom potpuno drugom kontekstu i ponovo su vrlo funkcionalni. Od Paprike Steen se to i moglo očekivati pošto je u nekim danskim filmovima pokazivala da ima dara za komediju.
Bornedal i Laustsen su filmu dali glossy look i moglo bi se reći da na niovu spektakla dostiže američke B-theatrical naslove tipa COVENANT. S tim što je naravno u dramaturškom smislu bolji.
U svakom slučaju Bornedal je snimio film koji u širem kontekstu žanrovske ponude sa ovim spojem solidne tehničke realizacije (slikao Dan Laustsen, muzku radio Marco Beltrami, sve holivudski kadar), ambicioznog prilaza jednoj relativno generic priči, i odsustva ovog tipa horora za klince, ima dosta potencijala i može da obraduje fanove ovog pristupa filma, i isto tako pokazuje po ko zna koji put snagu danske industrije u domenu komunikativnog repertoarskog filma.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment