Pogledao sam NO BLADE OF GRASS Cornel Wildea, courtesy of Ginger.
Reč je o vrlo bizarnom filmu, počinje kao patetična priča o ekološkoj panici, o zagađenju koje izaziva neku bolest među biljama, žitaricama i sl. a konsekventno i među životinjama. Međutim, onda se pretvara u prilično hard core, ali not in a good way priču o građanima Londona koji bže iz grada kako bi stigli u Škotsku i tamo našli zaklon.
Iako ovaj film ima kultni status, moram priznati da što se mene tiče, on jedino može mati kultni status kao čist curio. Naime, taj spoj patetičnog ekologizovanja i expoitationa je vrlo neuravnotežen. Isto tako u samom psihološkom profilu likova unikatno je to što za razliku od drugih post-apokaliptičnih filmova u kojima ljudi čim krene kriza dobiju poriv da se jure po ulici biju i siluju, ovde glavni junaci imaju vrlo agresivan pristup stvarima u početku svoje golgote. U ovakvim filmovima, inače junaci kreću iz jene nevine pozicije i tokom filma potaju monstrumi i ubice. U NO BLADE OF GRASS, junaci se od početka ponašaju kao ubice, i to u pojedinim situacijama gotovo neopravdano što filmu daje poseban ugođaj.
U tom smislu, NO BLADE OF GRASS je vredan gledanja. Međutim, izuzev tih detalja, zaista nema ničeg drugog što može da nudi ovaj granddaddy apokaliptičnih filmova.
* 1/2 / * * * *
Reč je o vrlo bizarnom filmu, počinje kao patetična priča o ekološkoj panici, o zagađenju koje izaziva neku bolest među biljama, žitaricama i sl. a konsekventno i među životinjama. Međutim, onda se pretvara u prilično hard core, ali not in a good way priču o građanima Londona koji bže iz grada kako bi stigli u Škotsku i tamo našli zaklon.
Iako ovaj film ima kultni status, moram priznati da što se mene tiče, on jedino može mati kultni status kao čist curio. Naime, taj spoj patetičnog ekologizovanja i expoitationa je vrlo neuravnotežen. Isto tako u samom psihološkom profilu likova unikatno je to što za razliku od drugih post-apokaliptičnih filmova u kojima ljudi čim krene kriza dobiju poriv da se jure po ulici biju i siluju, ovde glavni junaci imaju vrlo agresivan pristup stvarima u početku svoje golgote. U ovakvim filmovima, inače junaci kreću iz jene nevine pozicije i tokom filma potaju monstrumi i ubice. U NO BLADE OF GRASS, junaci se od početka ponašaju kao ubice, i to u pojedinim situacijama gotovo neopravdano što filmu daje poseban ugođaj.
U tom smislu, NO BLADE OF GRASS je vredan gledanja. Međutim, izuzev tih detalja, zaista nema ničeg drugog što može da nudi ovaj granddaddy apokaliptičnih filmova.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment