Pogledao sam MYRIN Blatasara Kormakura, courtesy of Ginger.
Ovo je pravi film za Meha. Murder mystery smešten na Island. Ima čak i scena u kojoj ljudi istovremeno konzumiraju herion i slušaju metal, što je naravno sasvim i očekivano za Islanđane.
Kormakurove ranije filmove sam gledao na FESTovima i to mi je uvek bilo potpuno nepodnošljivo i u međuvremenu sam ih potisnuo. Uostalom kakve filmove može da snimi čovek sa ovako čudnim imenom.
U tom smislu, MYRIN je po meni, od onoga što sam gledao, najbolji Kormakurov film. Reč je o zanimljivom trileru, čiji sam twist (verovatno je reč o profesionalnoj deformaciji) provalio prilično rano, što me je malo razočaralo, i to ne zato što sam provalio twist nego zato što sa shvatio da film neće na kraju biti onoliko bizaran koliko je obećavao.
Ipak, i ovako, islandski film j sa svojim sjajnim lokacijama i čudnim ritmom, sam po sebi jedna bizarna forma, tako da Kormakurov film u tom smislu osvežava pošto jedan nordijski rediteljski koncept spaja sa efikasnošću trilera.
U dodiru sa žanrom, Kormakurovi problemi sa tretiranjem ritma kao da su izlečeni, i ovo je njegov najkomunikativniji film (od onih koje sam pogledao). Iako je naravno nastupao na festivalima, ne bih imao ništa protiv ni kada bi se ovaj film nekada pojavio na televiziji, ubeđen sam da bi ga ljudi rado pogledali, što je za islandski film veliki uspeh i korak napred kad je o tržišnom plasmanu reč.
Kormakur odlično koristi osobenosti Islanda, i kao lokacije i kao društvene zajednice, ali ne postaje hermetičan. u ovom kontekstu njegov rediteljski minimalizam funkcioniše, ali sasvim je sigurno da takav rediteljski koncept prosističe i iz miljea i mentaliteta i nije primenjiv na sve kulture.
U svakom slučaju, MYRIN dobija umerenu preporuku od mene.
* * 1/2 / * * * *
Ovo je pravi film za Meha. Murder mystery smešten na Island. Ima čak i scena u kojoj ljudi istovremeno konzumiraju herion i slušaju metal, što je naravno sasvim i očekivano za Islanđane.
Kormakurove ranije filmove sam gledao na FESTovima i to mi je uvek bilo potpuno nepodnošljivo i u međuvremenu sam ih potisnuo. Uostalom kakve filmove može da snimi čovek sa ovako čudnim imenom.
U tom smislu, MYRIN je po meni, od onoga što sam gledao, najbolji Kormakurov film. Reč je o zanimljivom trileru, čiji sam twist (verovatno je reč o profesionalnoj deformaciji) provalio prilično rano, što me je malo razočaralo, i to ne zato što sam provalio twist nego zato što sa shvatio da film neće na kraju biti onoliko bizaran koliko je obećavao.
Ipak, i ovako, islandski film j sa svojim sjajnim lokacijama i čudnim ritmom, sam po sebi jedna bizarna forma, tako da Kormakurov film u tom smislu osvežava pošto jedan nordijski rediteljski koncept spaja sa efikasnošću trilera.
U dodiru sa žanrom, Kormakurovi problemi sa tretiranjem ritma kao da su izlečeni, i ovo je njegov najkomunikativniji film (od onih koje sam pogledao). Iako je naravno nastupao na festivalima, ne bih imao ništa protiv ni kada bi se ovaj film nekada pojavio na televiziji, ubeđen sam da bi ga ljudi rado pogledali, što je za islandski film veliki uspeh i korak napred kad je o tržišnom plasmanu reč.
Kormakur odlično koristi osobenosti Islanda, i kao lokacije i kao društvene zajednice, ali ne postaje hermetičan. u ovom kontekstu njegov rediteljski minimalizam funkcioniše, ali sasvim je sigurno da takav rediteljski koncept prosističe i iz miljea i mentaliteta i nije primenjiv na sve kulture.
U svakom slučaju, MYRIN dobija umerenu preporuku od mene.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment