Pogledao sam NEVER BACK DOWN Jeff Wadlowa, courtesy of Ginger.
Konstatovati da je reč o momačkom filmu bio bi understatement. NEVER BACK DOWN je konstruisan da bude najmomačkiji film 2008. godine pošto treba da, u maniru raznoraznih revivala i reinterpretacija bude neka vrsta KARATE KIDa u svetu u kome su se desili MATRIX, FIGHT CLUB i slične stvari.
Dve ključne reference koje Wadlow uzima kako bi oblikovao svoj popcorn flick su rediteljski koncept filma i serije FRIDAY NIGHT LIGHTS, dakle snimanje sa više kamera, glossy realističnost. akcenat na problemima mladih a ipak tako šik ljudi, naivni high concept KARATE KIDa i anti-establishment stav FIGHT CLUBa.
Iako NEVER BACK DOWN ne dostiže nijedan od navedenih uzora, barem je reč o exploitationu koji sagledava sve uglove koji bi ga mogli na bilo koji način ugroziti. U tom smislu zaslužuje svako poštovanje. Autorima ovakvih filmova se obično dešava da zanemare poneki važan ugao, tipa, zar nije glupo da osvetnik bude obučen u šišmiša. Ovde takve greške nema.
Na sve to, touch of class daje Djimon Hounsou koji igra gurua. Ovo je neobična uloga za Djimona koji radi akcijaše obično kad je reč o megabudžetnim ostvarenjima tipa ISLAND.
Ono što na kraju stoji kao problem čak nisu ni šavovi kojima su spojeni svi navedeni uticaji, već sam osećaj da smo ovo sve negde već gledali, neretko u boljem izdanju. Ne mogu reći da je NEVER BACK DOWN slab, iako bi se mogle napraviti objektivne primedbe na previše psihologiziranja glavnog lika, redundantni borilački turnir na kraju i predugo trajanje filma. Međutim, sa ovim gledalačkim iskustvom, on naprosto ne nudi dovoljno svežih ideja, čak ni meni koji uživam da se valjam po opšštim mestima testorenskog akcionog filma.
Ipak, ostavljam mogućnost da klincima, kojima je ovo ipak namenjeno, NEVER BACK DOWN nudi sasvim dovoljno inspiracije. Njih svakako u punoj meri zanimaju Djimonovi borilački saveti, prevelik broj montažnih sekvenci treninga i sl.
U svakom slučaju, Wadlow je snimio jedan vrlo bogat i kaloričan exploitation kome nažalost samo nedostaje taj mali detalj po kome se razlikuju klasici od kopija, čak i kada je sam klasik u suštini kopija.
* * 1/2 / * * * *
Konstatovati da je reč o momačkom filmu bio bi understatement. NEVER BACK DOWN je konstruisan da bude najmomačkiji film 2008. godine pošto treba da, u maniru raznoraznih revivala i reinterpretacija bude neka vrsta KARATE KIDa u svetu u kome su se desili MATRIX, FIGHT CLUB i slične stvari.
Dve ključne reference koje Wadlow uzima kako bi oblikovao svoj popcorn flick su rediteljski koncept filma i serije FRIDAY NIGHT LIGHTS, dakle snimanje sa više kamera, glossy realističnost. akcenat na problemima mladih a ipak tako šik ljudi, naivni high concept KARATE KIDa i anti-establishment stav FIGHT CLUBa.
Iako NEVER BACK DOWN ne dostiže nijedan od navedenih uzora, barem je reč o exploitationu koji sagledava sve uglove koji bi ga mogli na bilo koji način ugroziti. U tom smislu zaslužuje svako poštovanje. Autorima ovakvih filmova se obično dešava da zanemare poneki važan ugao, tipa, zar nije glupo da osvetnik bude obučen u šišmiša. Ovde takve greške nema.
Na sve to, touch of class daje Djimon Hounsou koji igra gurua. Ovo je neobična uloga za Djimona koji radi akcijaše obično kad je reč o megabudžetnim ostvarenjima tipa ISLAND.
Ono što na kraju stoji kao problem čak nisu ni šavovi kojima su spojeni svi navedeni uticaji, već sam osećaj da smo ovo sve negde već gledali, neretko u boljem izdanju. Ne mogu reći da je NEVER BACK DOWN slab, iako bi se mogle napraviti objektivne primedbe na previše psihologiziranja glavnog lika, redundantni borilački turnir na kraju i predugo trajanje filma. Međutim, sa ovim gledalačkim iskustvom, on naprosto ne nudi dovoljno svežih ideja, čak ni meni koji uživam da se valjam po opšštim mestima testorenskog akcionog filma.
Ipak, ostavljam mogućnost da klincima, kojima je ovo ipak namenjeno, NEVER BACK DOWN nudi sasvim dovoljno inspiracije. Njih svakako u punoj meri zanimaju Djimonovi borilački saveti, prevelik broj montažnih sekvenci treninga i sl.
U svakom slučaju, Wadlow je snimio jedan vrlo bogat i kaloričan exploitation kome nažalost samo nedostaje taj mali detalj po kome se razlikuju klasici od kopija, čak i kada je sam klasik u suštini kopija.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment