Pogledao sam sa zakašnjenjem FILM NOIR Rista Topaloskog i Srđe Penezića, courtesy of Kunac.
Ne osećam grižu savesti što ga nisam pogledao u bioskopu pošto mi se čini da je reč o filmu koji savršeno ide na dobrom monitoru. Uostalom na velikom ekranu bi prilični nedostaci animacije bili još vidljiviji i moram priznati da bih se kao gledalac osećao prevarenim.
Ovako na DVDu, film deluje sasvim pristojno kao jedan šarmantan DTV eksperiment u kome se animacija koristi u noir maniru, u jednoj priči koja je derivativna na dobar način i stoji kao legitiman pastiš konvencija i poznatih zapleta, sa kadriranjem koje je na nivou dobrog igranog filma, pristojnim tonom i nahom premda lišenim zvezda koje ipak čine savremeni animirani film čak i u altrnativnom domenu (videti FREE JIMY).
U tom kontekstu, FILM NOIR se previše oslanja na konvencije da bi imao naročitu reputaciju na tržištu art animacije. U odnosu na ono što rade Skandinavci, FILM NOIR je ipak suviše komercijalan a opet nije pravi exploitation kao što rade u Japanu.
Međutim, u srpskim okolnostima, FILM NOIR je već zanimljiv slučaj. Naime, prvo on pokazuje zapravo možda i najsjajniji dragulj u filmofilskoj kruni dela koju su pravili likovi koji su okruživali Pajkića. Penezić je praktično bio seeder i jevanđelizovao je žanrovski film pre Pajkića, Šijana i ostatka ekipe. On je snimio jednu žanrovsku kontemplaciju koja je na liniji nečega što bi oni želeli da urade i FILM NOIR stoji kao najbitnije i najzaokruženije delo te ekipe.
S druge strane, činjenica da je jedno ovakvo delo urađeno u Srbiji za neki, verujem skroman novac, ohrabruje sve ne koje zanima animacija u dugometražnoj formi.
U tom smislu, FILM NOIR zasužuje punu pažnju i svu podršku u srpskim okvirima.
* * * / * * * *
Ne osećam grižu savesti što ga nisam pogledao u bioskopu pošto mi se čini da je reč o filmu koji savršeno ide na dobrom monitoru. Uostalom na velikom ekranu bi prilični nedostaci animacije bili još vidljiviji i moram priznati da bih se kao gledalac osećao prevarenim.
Ovako na DVDu, film deluje sasvim pristojno kao jedan šarmantan DTV eksperiment u kome se animacija koristi u noir maniru, u jednoj priči koja je derivativna na dobar način i stoji kao legitiman pastiš konvencija i poznatih zapleta, sa kadriranjem koje je na nivou dobrog igranog filma, pristojnim tonom i nahom premda lišenim zvezda koje ipak čine savremeni animirani film čak i u altrnativnom domenu (videti FREE JIMY).
U tom kontekstu, FILM NOIR se previše oslanja na konvencije da bi imao naročitu reputaciju na tržištu art animacije. U odnosu na ono što rade Skandinavci, FILM NOIR je ipak suviše komercijalan a opet nije pravi exploitation kao što rade u Japanu.
Međutim, u srpskim okolnostima, FILM NOIR je već zanimljiv slučaj. Naime, prvo on pokazuje zapravo možda i najsjajniji dragulj u filmofilskoj kruni dela koju su pravili likovi koji su okruživali Pajkića. Penezić je praktično bio seeder i jevanđelizovao je žanrovski film pre Pajkića, Šijana i ostatka ekipe. On je snimio jednu žanrovsku kontemplaciju koja je na liniji nečega što bi oni želeli da urade i FILM NOIR stoji kao najbitnije i najzaokruženije delo te ekipe.
S druge strane, činjenica da je jedno ovakvo delo urađeno u Srbiji za neki, verujem skroman novac, ohrabruje sve ne koje zanima animacija u dugometražnoj formi.
U tom smislu, FILM NOIR zasužuje punu pažnju i svu podršku u srpskim okvirima.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment