Od svih Cormanovih štičćenika i seventies B-reditelja, Mark L. Lester je dobio najmanji hype kada je krenuo revival Grindhouse filma. To je možda i očekivano ako se ima u vidu da je tokom osamdesetih dosegao solidnu major karijeru a potom utonuo u DTV iz koga nikada nije isplivao.
Samim tim, Lesterova priča nema u sebi elemente ekscesa koje su imali drugi Grindhouse reditelji koji su potom ili radili lucidan mainstream ili su radili art. Međutim, Lester koji je radio generic studio filmove na vrlo visokom nivou, naprosto nije privlačio simpatije i pažnju. To je šteta pošto Lestera treba vrednovati kao vrhunskog rutiniranog profija koji je prilično konzistentno isporučivao kvalitet.
Na njega me je podsetio film STUNTS iz 1977. godine, courtesy of Ginger. Naime, u ovom filmu Lester pokazuje kako se vrlo ekonomičnim sredstvima pravi jedan efikasan 70s car stunt film. Naime karakteristika tog podžanra je da su filmovi ili previše banalni ili previše pretenciozni i dosadni. Recimo, dosada iz Tarantinovog DEATH PROOF jeste preuzeta iz konvencije tog podžanra koju su postavili Starrett, Sarafian, Kaplan i ta ekipa. Lester je pak u svom filmu vrlo efikasan i smisleno opravdava demolition derby radi koga snima film.
Osnovni zaplet je whodunit o seriji misterioznih pogibija kaskadera na setu filma i pokušaju brata jednog od njih da pronađe ubicu.
Ova postavka, na čijem je osmišljavanju radio i Bob Shaye, čuveni osnivač New Linea (koji je radio ovaj film) nudi niz potencijala koje Lester odlično koristi.
Pre svega, iako se bavi demistifikovanjem procesa snimanja filma, fetišizuje profesiju kaskadera, dajući joj mitske dimezije, kodeks i sl. čime zapravo implicirtnio reafirmiše filmsku iluziju. U doba kada su gledaoci već znali da njihovi junaci ne rad svoje podvige sami već da imaju dublere, Lesterov filmkaže, "Jeste, ali ti dubleri zaista jesu junaci!"
Tim pransferom fascinacije, Lester kroz demistifikaciju filmske iluzije pojačava iluziu o filmu.
Konačno, smeštanje filma na snimanje čini da priča bude produkciono jednostavna, sa jednim setom lokacija koje se ponavljaju.
Rovert Forster donosi odličan leading man kvalitet u film i pokazuje da je bio sasvim dorastao da iznese B-film u svoje vreme. Lester mudro sve fokusira na Forstera i on uspeva da nas ubedi u sve, između ostalog i u to kako to niko ne zove policiju.
Stuntovi su, naravno, kao što se i očekivalo, impresivni. Lesteru uspeva da "stunt-unutar-stunta" ne bude lobovanje i konstituiše dosta ubedljiv suspense.
Kao dinamičan B-film STUNTS savršeno funkcioniše i nudi jednostavnu a efikasnu formulu, baziranu na dobrom konceptu, solidnoj zvezdi i pouzdanom reditelju. Međutim, današnji B-film to nema zato što se suviše opterećuje imitiranjem skupih major filmova na nivou koncepta (iako je rip-offove prvi uveo Corman, on je znao kako da ih učini kompetitivnim), ima zvezde koje su mahom samo-parodični istrošeni major otpadnici i ima rditelje koji se ničemu ne nadaju jer znaju da ako odu u DTV od theatrical filma nema ništa.
* * * / * * * *
Samim tim, Lesterova priča nema u sebi elemente ekscesa koje su imali drugi Grindhouse reditelji koji su potom ili radili lucidan mainstream ili su radili art. Međutim, Lester koji je radio generic studio filmove na vrlo visokom nivou, naprosto nije privlačio simpatije i pažnju. To je šteta pošto Lestera treba vrednovati kao vrhunskog rutiniranog profija koji je prilično konzistentno isporučivao kvalitet.
Na njega me je podsetio film STUNTS iz 1977. godine, courtesy of Ginger. Naime, u ovom filmu Lester pokazuje kako se vrlo ekonomičnim sredstvima pravi jedan efikasan 70s car stunt film. Naime karakteristika tog podžanra je da su filmovi ili previše banalni ili previše pretenciozni i dosadni. Recimo, dosada iz Tarantinovog DEATH PROOF jeste preuzeta iz konvencije tog podžanra koju su postavili Starrett, Sarafian, Kaplan i ta ekipa. Lester je pak u svom filmu vrlo efikasan i smisleno opravdava demolition derby radi koga snima film.
Osnovni zaplet je whodunit o seriji misterioznih pogibija kaskadera na setu filma i pokušaju brata jednog od njih da pronađe ubicu.
Ova postavka, na čijem je osmišljavanju radio i Bob Shaye, čuveni osnivač New Linea (koji je radio ovaj film) nudi niz potencijala koje Lester odlično koristi.
Pre svega, iako se bavi demistifikovanjem procesa snimanja filma, fetišizuje profesiju kaskadera, dajući joj mitske dimezije, kodeks i sl. čime zapravo implicirtnio reafirmiše filmsku iluziju. U doba kada su gledaoci već znali da njihovi junaci ne rad svoje podvige sami već da imaju dublere, Lesterov filmkaže, "Jeste, ali ti dubleri zaista jesu junaci!"
Tim pransferom fascinacije, Lester kroz demistifikaciju filmske iluzije pojačava iluziu o filmu.
Konačno, smeštanje filma na snimanje čini da priča bude produkciono jednostavna, sa jednim setom lokacija koje se ponavljaju.
Rovert Forster donosi odličan leading man kvalitet u film i pokazuje da je bio sasvim dorastao da iznese B-film u svoje vreme. Lester mudro sve fokusira na Forstera i on uspeva da nas ubedi u sve, između ostalog i u to kako to niko ne zove policiju.
Stuntovi su, naravno, kao što se i očekivalo, impresivni. Lesteru uspeva da "stunt-unutar-stunta" ne bude lobovanje i konstituiše dosta ubedljiv suspense.
Kao dinamičan B-film STUNTS savršeno funkcioniše i nudi jednostavnu a efikasnu formulu, baziranu na dobrom konceptu, solidnoj zvezdi i pouzdanom reditelju. Međutim, današnji B-film to nema zato što se suviše opterećuje imitiranjem skupih major filmova na nivou koncepta (iako je rip-offove prvi uveo Corman, on je znao kako da ih učini kompetitivnim), ima zvezde koje su mahom samo-parodični istrošeni major otpadnici i ima rditelje koji se ničemu ne nadaju jer znaju da ako odu u DTV od theatrical filma nema ništa.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment