Pošto se krenulo sa Rusima, nastavio sam sa filmom LIČNIJ NOMJER koji je kod nas izašao na DVDu pod srpskim naslovom LIČNI BROJ ali i natpisom COUNTDOWN na naslovnici. U opticaju je još jedan ruski akcioni film koji se zove COUNTDOWN, režirao da je Vadim Šmeljev (KOD APOKALIPSISA). To je film iz 2006. godine. Ako ga ko ima, obradovao bi me.
LIČNI BROJ je film iz 2004. godine, od skromnih 7 miliona dolara.
Ovaj film je u Francuskoj distribuirao EuropaCorp. Ne znam da li je u Francuskoj u distribuciju išla ova verzija od 105 minuta koju sam ja gledao ili neka prilagođena za njihovo tržište.
Internacionalni plasman ovog filma je prilično neobična stvar pošto je reč o naslovu koji je isključivo pravljen za rusko tržište. LIČNI BROJ je naime koncipiran kao jasan politički obračun sa opozicijom ojkupljenom oko Borisa Bjerezovskog. Film polazi od pretpostavke kako je neki tajkun poput Bjerezovskog oteo agenta FSB i naterao ga da snimi video poruku u kojoj kaže da je FSB podmetnuo bombe u neke kuće sa idejom da za to okrivi Čečene. Međutim, taj agent FSB uspeva da pobegne i sada tajkun sa svojim arapskim pomagačima, koji su teroristi iz žanra Al Kaide želi da ga locira i ubije. Pošto želi da se vrati u Rusiju, tajkun uz pomoć Arapa organizuje otmicu naroda u Cirkusu a tu dovodi i kžer agenta FSB kako bi ga tu namamio i ubio. Tajkunov interes iza otmice je da se pojavi kao pregovarač i oslobodi narod čime bi se rehabilitovao pred ruskom javnošću.
Ono što je zanimljivo jeste da su Bjerezovski i ekipa imali svoje svedoke koji su tvrdii da je FSB podmetao bombe u kuće da bi okrivio Čečene. Ista tako, opsada Cirkusa je jasna referenca na opsadu moskovskog pozorišta. U filmu tajkun manipiuliše Čečenima i film pokušava da stvri utisak kako je njima inače super u Ruiji i kako stradaju pošto ih neko zloupotrebljava.
Radi političke korektnosti, u jednoj fazi filma, agent FSB se čak udružuje sa Čečenom kako bi se borio sa arapskim teroristima.
Rusi su izmislili upotrebu filma u političke i propagandne svrhe, a i ovom naslovu to dostiže barokne razmere pošto ovaj film ne afirmiše neku određenu ideologiju već se bavi čistim dnevnopolitičkim obračunom.
Ono što je još zanimljivije jeste da je prvi Bjerezovski krenuo sa pravljenjem političkih propagandnih filmova, angažovavši Pavela Lungina da snimi film OLIGARKH koji j uslovno rčeno apologija njegove pozicije.
Ipak, za razliku od ranijih sovjetskih klasika koji su promovisali ideologiju, dnevnopilitička dimenzija opterećuje film i čini zaplet konfuznim. Namere negativaca deluju potpuno bizarno gledaocu koji ne poznaje situaciju.
Kad je o samoj egzekuciji reč, oseća se da je ovo bio pinirski ruski akcijaš. Tuče su solidno realizovane, u pucnjavama ima određenih trapavosti ali lokacije i kostimi čine da to izgleda zanimljivo. Ono što je najvažnije je da film, slično KODU APOKALIPSISA, akcionim scenama prilazi bez kompleksa, kao da se radi o američkoj produkciji.
Slično kao i drugi ruski filmovi ove vrste, ima određenu sporost i predugo zadržavanje na opštim mestima. Očigledno je da slično ČETVRTOM ČOVEKU kod nas, ruska scena na početku nije pokušavala da bazira svoje akcione fillmove na inovativnim scenarijima već na ponavljanju i uvežbavanju obaveznih figura amričkog filma. Međutim, i u Koreji su počeci bili slični pa danas imaju dramaturški vrlo inovativnu kinematografiju.
* * / * * * *
LIČNI BROJ je film iz 2004. godine, od skromnih 7 miliona dolara.
Ovaj film je u Francuskoj distribuirao EuropaCorp. Ne znam da li je u Francuskoj u distribuciju išla ova verzija od 105 minuta koju sam ja gledao ili neka prilagođena za njihovo tržište.Internacionalni plasman ovog filma je prilično neobična stvar pošto je reč o naslovu koji je isključivo pravljen za rusko tržište. LIČNI BROJ je naime koncipiran kao jasan politički obračun sa opozicijom ojkupljenom oko Borisa Bjerezovskog. Film polazi od pretpostavke kako je neki tajkun poput Bjerezovskog oteo agenta FSB i naterao ga da snimi video poruku u kojoj kaže da je FSB podmetnuo bombe u neke kuće sa idejom da za to okrivi Čečene. Međutim, taj agent FSB uspeva da pobegne i sada tajkun sa svojim arapskim pomagačima, koji su teroristi iz žanra Al Kaide želi da ga locira i ubije. Pošto želi da se vrati u Rusiju, tajkun uz pomoć Arapa organizuje otmicu naroda u Cirkusu a tu dovodi i kžer agenta FSB kako bi ga tu namamio i ubio. Tajkunov interes iza otmice je da se pojavi kao pregovarač i oslobodi narod čime bi se rehabilitovao pred ruskom javnošću.
Ono što je zanimljivo jeste da su Bjerezovski i ekipa imali svoje svedoke koji su tvrdii da je FSB podmetao bombe u kuće da bi okrivio Čečene. Ista tako, opsada Cirkusa je jasna referenca na opsadu moskovskog pozorišta. U filmu tajkun manipiuliše Čečenima i film pokušava da stvri utisak kako je njima inače super u Ruiji i kako stradaju pošto ih neko zloupotrebljava.
Radi političke korektnosti, u jednoj fazi filma, agent FSB se čak udružuje sa Čečenom kako bi se borio sa arapskim teroristima.
Rusi su izmislili upotrebu filma u političke i propagandne svrhe, a i ovom naslovu to dostiže barokne razmere pošto ovaj film ne afirmiše neku određenu ideologiju već se bavi čistim dnevnopolitičkim obračunom.
Ono što je još zanimljivije jeste da je prvi Bjerezovski krenuo sa pravljenjem političkih propagandnih filmova, angažovavši Pavela Lungina da snimi film OLIGARKH koji j uslovno rčeno apologija njegove pozicije.
Ipak, za razliku od ranijih sovjetskih klasika koji su promovisali ideologiju, dnevnopilitička dimenzija opterećuje film i čini zaplet konfuznim. Namere negativaca deluju potpuno bizarno gledaocu koji ne poznaje situaciju.
Kad je o samoj egzekuciji reč, oseća se da je ovo bio pinirski ruski akcijaš. Tuče su solidno realizovane, u pucnjavama ima određenih trapavosti ali lokacije i kostimi čine da to izgleda zanimljivo. Ono što je najvažnije je da film, slično KODU APOKALIPSISA, akcionim scenama prilazi bez kompleksa, kao da se radi o američkoj produkciji.
Slično kao i drugi ruski filmovi ove vrste, ima određenu sporost i predugo zadržavanje na opštim mestima. Očigledno je da slično ČETVRTOM ČOVEKU kod nas, ruska scena na početku nije pokušavala da bazira svoje akcione fillmove na inovativnim scenarijima već na ponavljanju i uvežbavanju obaveznih figura amričkog filma. Međutim, i u Koreji su počeci bili slični pa danas imaju dramaturški vrlo inovativnu kinematografiju.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment