CHASER

Kad je reč o načinu na koji je sve izvedeno, CHASER je film koji tek kad se ubrza na 2x dobije pravi tempo. Ne mogu reći da me je izvedba ovog filma na bilo koji način impresionirala ako uzmem u obzir neke odlične korejske filmove koje sam inače gledao.

To što on na nivou mehanike zapleta liči na američki film te je u tom smislu dinamičniji od azijskih filmova, i glumce lakše razlikujemo, ne znači da je reč o nekom besprekorno realizovanom filmu.

Uostalom, ni sama mehanika zapleta nije ništa naročito, ako imamo u vidu da je paralelna radnja prilično nategnuta i da te dve radnje nemaju previše prepilitanja. Radnja u policiji kada ubica prizna da je ubica, u principu staje. A uporedo pimp pored bondovanja sa devojčicom saznaje da ovaj jeste ubica, što mi već znamo, on je priznao, i sad nas samo obaveštava o detaljima. Ako imamo u vidu da se kadrovi prostitutke udarene u glavu, pojavljuju krajnje arbitrarno tokom filma, sve dok ona zgodno ne zaigra kad treba, mehanizam zapleta ostaje više kao potencijal nego kao realizacija.

O manipulativnosti je prosto neukusno govoriti. Postavka da je prostitutka prehlađena a ipak mora da ide da se kurva je u najmanju ruku patetična. Ako tome dodamo da njena prehlada u filmu kasnije uopšte ne zaigra, nego da samo služi reditelju da nam pokaže o kako se dirljivoj sudbini radi, sa sve detetom koje brine o mami i daje joj lekiće, reč je o neukusu prvog reda.

Isto tako, dete o kome glavni junak brine, gde se besramno manipuliše njegovom očinskom pozicijom u odnosu na dete, gde on polako počinje da razvija osećanja prema devojčici, nažalost ne u onom smislu u kome inače u azijskom filmu starije čike razvijaju odnose prema devojčicama, već u jednom onako najsaharinskijem ključu, sa sve bolnim spoznajama kako dete nema tatu,nema gde da ode i sl. jako liče na nešto što bi James Belushi glumio pre 20 godina, ili takav film beše i postoji.

Kad je reč o otkucavanju sata, očigledno je da prostitutka udarena u glavu jedno vreme leži na podu. Pa onda živne, pa onda usatne, pa onda iskoči kroz prozor pa onda dopešači do samiške da bi telefonirala. Ona takva izubijana je u boljem stanju od mnogih korisnika ovog foruma, i što je još važnije, ona je u takvom stanju već pred kraj filma, dakle, ne bih rekao da je njoj vreme otkucavalo. U ovaj segment filma me naročito ne možeš ubediti.

Inače, kad je reč o Siniši Paviću, ja uopšte ne mislim da je on neko kome se treba podsmevati, ili barem isključivo podsmevati. zar nije i njegova konfuzija neka vrsta suptilne parodije? S tim što ti očigledno više voliš korejsku suptilnu parodiju od srpske što je legitimno.

Međutim, zabuna u CHASERu je bazirana na istoj mehanici kao kod Siniše. Situacije su bazirane na tome da junaci iz nekog razloga ne uspevaju da se razumeju. Ja moram priznati da stepen nerazumevanja u savremenom urbanom društvu čitam i kod Pavića na isti način kao i ovde, međutim ni u jednom slučaju ne mogu da kažem da uživam u sceni u kojoj se junaci deru jedni na druge i pogrešno se razumeju. Mnogo više cenim kad su junaci savršeno sposobni da komuniciraju a opet postoji tenzija.

BTW, čak i da su se junaci razumeli od starta, a to je možda i najzanimljivije u filmu, ishod bi verovatno manje-više bio isti. Zar ne?

Inače, što se gađanja govnima tiče, ne bih to nazvao koprofagijom. Ipak je korpofagija malo kompleksnija stvar od toga i moram priznati da pominjući koprofagiju daješ CHASERu atribute koje nema.

Kad je o preseku društva reč, hm, MEMORIES OF MURDER i HOST to mnogo bolje rade. O korejskom društvu iz ovog filma saznajemo da je prostitucija, po svemu sudeći legalizovana, ili da je barem prihvaćena u društvu, pošto junak osim moralne osude nema drugih posledica iako je pimp. Saznajemo da je policija nesposobna i birokratizovana, a o korejskoj policiji smo upravo u narečenim filmovima saznali još mnogo više i o njima se ima štošta još reći-naročito kao organu sprovođenja političke represije, ne saznajemo aposlutno ništa o ekonomiji prostitucije izuzev da neko ko se time bavi može da vozi Matiz i živi u skromnom stanu-niti saznajemo da se junakinja bavila ili pokušavala da se bavi nekim drugim poslom, saznajemo da je ubica neko ko u velikom gradu može da živi relativno neopaženo, da naravno onaj koji ubija pati od impotencije i ima fascinaciju religijskim simbolima (to je u većini filmova tako), ukratko, nekih novosti o korejskom društvu u ovom filmu nema, a nema ništa novo ni o ljudskoj prirodi uopšte.

Ovo je ipak film o pimpu zlatnog srca, u kome svi sem ubice, na kraju krajeva imaju zlatno srce na pravoj strani.

Inače, dodao bih da je CHASER film u kome je policija prikazana kao polukomepetentna ali kada pogledamo njihovo ukupno ponašanje, prikaz policije je prilično povoljan. Za razliku od američkih filmova u kojima su tenzije u policiji uvek velike, uvek šef grdi detektive, tužilac muči policajce i sl. ovde postoji neočekivana kooperativnost.

Uostalom, policajci puste serijskog ubicu ali ga prate, dakle ne uklanjaju se sa njegovog slučaja, i to što on pobegne kroz prozor je moram reći prilično infantilno, ako imamo u vidu da policajci verovatno računaju na tu mogućnost, a da ne kažem da je čudno što se zadržao u samoposluzi tako dugo.

Možda je tome doprinela pretpostavka da policajka koja je pratila ubicu ima menstruaciju (o čemu saznajemo iz jedne klišetizirane scene od mnogih u filmu koje su apsolutni višak)?

Hm.

U svakom slučaju, iako volim korejsku kinematografiju, ne mogu reći da filmove smatram kvalitetnim samo zato što su korejski.