THE COVENANT

Izašao je pod naslovom GUY RITCHIE'S THE COVENANT iako je ceo štos u tome da film ponajmanje liči na Ritchiejev prepoznatljivi rukopis. Da li je u tom naslovu bila sadržana ironija, da li nekakav pokušaj komercijalne aktivacije, ne znam, ali ovde imamo na delu sličan slučaj kao što je bio Limanov WALL, u ono vreme minimalistička vežba o dvojici neprijatelja koje deli zid, takođe u američkom bliskoistočnom ratu. Dakle, Ritchie u Avganistanu, na mestu gde umiru imperije i gde ne nastaju bioskopski hitovi snima jednu promenu ritma, jedan prelaz, između dva klasičnija ritchiejevska poduhvata.

Srećom, Ritchie se snašao bolje nego Liman, i snimio je kranje klasicistički combat movie o rukovodiocu jedne response jedinice i njegovog prevodioca koji bivaju odsečeni od svojih snaga tokom jednog zadatka i moraju jedan drugom u različitim situacijama da spasu život, rizikujući svoj.

Ovde ima visceralne akcije, ali bez vica u realizaciji, urađene ozbiljno osim kada se uveća na isti način kao kod Berga u LONE SURVIVORu, s tim što ovaj film nema hipoteku istinite priče (iako jako liči da jeste) i s tim što je Ritchie bolje rukovodio tim eksplodiranjem akcije u klimaksu. Izvan toga, ovi filmovi su slični, Berg je sigurniji na početku, Ritchie na kraju, a središnji deo im je začuđujuće sličan i govori o "lojalnom Avganistancu" koji spasava život američkog vojnika.

Nema tu ničeg sofisticiranog, nema velike nauke, Ritchie se bavi momčadijom, njihovim drugarstvom, zajedničkom borbom i uzajamnom žrtvom i to je to. Naravno, da na kraju Bidenovo povlačenje iz Avganistana deluje kao izdaja, ali ko je došao da gleda polemičan film u kom se osuđuje američki osećaj posebnosti zalutao je ovog puta.

Ritchie nije snimio neku patriotsku orgiju ali američki ratnici u njegovom filmu jesu bili više od koristi življu od podmuklih Talibana.

Direktor fotografije Ben Wild odlično snima Avganistan u Španiji i uspešno odgovara Ritchiejevim kombinovanim zahtevim da se snimi prljavo i "iz ruke" kad je blizu, i estetizovano sa zanimljivim pokretima kad je široko, i da se to sve uklopi. Film je "lep" i "sirov" u isto vreme, upakovan je jako dobro, sa uspelim centralnim rolama Jakea Gyllenhaala i Dara Salima, koji i jesu u temelju ovog filma.

Ritchie je ovde pokazao da ume da snimi vitalan ali klasicistički film, bez bezobrazluka. U scenariju nema neke invencije, i neke deonice su mogle biti ekonomičnije u pogledu trajanja, ali ovo je prilično dobar ratni film, za sva vremena jer su u centru ipak ljudi, momčine koje su spremne da poginu jedan za drugog iako se prave da ne bi, a to nikada ne izlazi iz mode.

* * * / * * * *