DANICA

DANICA je drugi Apollonov film nastao u produkciji Radoša Bajića i u izvesnom smislu prati istu mustru kao i SVILEN KONAC, dakle gradska devojka nalazi ljubav na selu (iako je u KONCU tehnički to ipak momak sa sela koji nalazi ljubav u gradu).

Od filmova koji su do sada prikazani iz Apollonove ponude, ovaj ima najbolju glumačku podelu čiju okosnicu čine dobri glumci, dokazani profesionalci pa zašto ne reći i zvezde.

Jelisaveta Orašanin (sada Teodosić) igra beogradsku učiteljicu koja posle bolnog raskida napušta grad i odlazi u staru porodičnu kuću na selo, da se oporavi, i tamo upoznaje grupu svojih vršnjaka, mladih ljudi na granici sredovečnosti koji su svi sami i bez ljubavnih veza, jednim delom jer se znaju ceo život i ne mogu da zasnuju neki drugačiji odnos.

Međutim, ta usamljenost na selu nije prikazana kao učmalost već kao jedna nesrećna situacija kojoj likovi prilaze sa dozom vedrine i ona krasi čitav film.

Scenario Jelene Ilić je bogatiji od predloška koji je radio Romanov u istom produkcionom aranžmanu u SVILENOM KONCU ali mogao je biti još raskošniji i još više razraditi neke odnose, naročito odnos sa bivšim momkom koji nam nikada ne deluje dovoljno bitno u životu glavne junakinje.

No, glumci uspevaju da iznesu ovaj sadržaj, ovakav kakav je. U pojedinim deonicama ima nesigurnosti. Jelisaveta Orašanin je odlična u bitnim momentima ali su joj u pojedinim deonicama nametnute neke suvišne slepstik radnje koje nekako više priliče komedijama u kojima igra Sarah Jessica Parker, i iskreno nisu baš dobre. Međutim, kada treba ozbiljno igrati lik, ona to radi na nivou a isto važi i za Radovana Vukovića i za Aleksandru Tomić koja na neki način i "krade slavu" u svojoj sporednoj ali upečatljivoj ulozi.

DANICA je romantična komedija u kojoj zapravo kod nas nema onoliko rutine koliko se misli. I naslovi ovog žanra koji nisu angloamerički umeju da budu klimaviji nego što bi se očekivalo. Stanimirović u tom smislu radi pionirski poduhvat, u periodu kad je dobra volja svakako veća od znanja unutar žanra.

Ne možemo reći da je sasvim ponovio hemiju junakinja iz svoje veoma dobre ali nedovoljno prepoznate serije PREŽIVETI BEOGRAD ali ovde je minutaža kraća i prostor je manji, međutim jeste ostvario delo u kom se - u najboljem pogledu - nameće kao naslednik najboljih radova Miše Vukobratovića.

Stanimirović sasvim sigurno ima i strane uzore, nadam se da će u sledećem filmu uspeti da dosegne i njih.

* * 1/2 / * * * *