EL PUNO DEL CONDOR

Marko Zaror već dosta dugo ne uspeva da ispuni svoj puni potencijal i od Rockovog dublera zaista i postane latinoamerički Rock, i to u onom najboljem smislu - kao akcioni heroj izrazito filmične telesnosti, i na sve to izrazitim darom za borilačke veštine.

Ernesto Diaz Espinoza je reditelj koji mu je pružio prve značajne prilike, ali nažalost njegov novi film EL PUNO DEL CONDOR predstavlja pretencioznu, niskobudžetnu varijaciju na ezoterični borilački film - ne baš kao SILENT FLUTE ali maltene kao to.

Nažalost, ovo sve deluje kao jedan pokušaj da se pseudoartom prikrije aljkav exploitation ali Espinoza ipak nije ni približno vešt da mu ovakva podvala prođe i sem Zarorove harizme u ovom filmu bukvalno nema šta da se vidi jer i same borbe ima vrlo malo, maltene nimalo kvalitetne.

Ovo je tužan produžetak Espinozine karijere i nažalost još jedna propuštena prilika za Zarora. Kad kažem "još jedna" imam na umu da on na svu sreću još uvek nije ušao u hiperprodukciju - i to je dobro, ali to znači da je i tih prilika za proboj zapravo malo...