Maksim Nakonješni je 2022. nastupio u kanskom programu Un certain regard sa filmom BACHENNYA METELYKA koji govori o ukrajinskoj operaterki drona i njenon snalaženju u društvu posle oslobađanja iz zarobljeništva.
Prvi utisak je naravno i pitanje - kako su tako brzo uspeli da snime film jer je ruska agresija počela krajem februara a Kan je u maju. Međutim, film u stvari ne govori o periodu "Specijalne vojne operacije" već o ratu u Donbasu i Lugansku koji se vodio pre toga, ali to nije nešto prenaglašeno ni u promociji filma, ni u samom filmu.
Međutim, ko zna išta o tom prostoru, to će shvatiti. Uostalom, niko ni ne spori da rat traje praktično od 2014. na razne načine.
Film je melodrama o posttraumatskom sindromu glavne junakinje i njenom prilagođavanju na normalan život kome jednu veoma specifičnu dimenziju daje činjenica da se iz zarobljeništva vratila trudna.
Prikaz ukrajinskog društva dat u filmu nije nimalo laskav. Naročito kada vidimo da je njen momak član "patrole" koja kao čuva gradske ulice sa raznim demobilisanim veteranima a onda se ispostavi da vrše rasističke zločine koji vrhune i ubistvom za koje se izvuče pozivajući se na njeno herojstvo.
Nekonješni ovu melodramu snima moderno, mada ne robuje previše konvencijama savremenog evropskog festivalskog filma. Posebnu atmosferu daje kadrovima snimanim iz drona koji imaju u interfejs vojnog drona ali zapravo sugerišu njenu disocijaciju od traume i uvođenju found footagea odnosno snimaka iz vizure medija, home videa, uključivanja ruskih vojnih vlogera, ali film naravno ima i klasičnu dijegezu u najvećem delu.
Ovaj film sigurno ne bi ovako izgledao da je sniman za vreme rata jer ne bi prikazao to rasulo ukrajinskog društva u periodu koji prethodi ruskoj agresiji. Štaviše, slika Ukrajine pre rata donekle i objašnjava odakle iluzija da će se ova država raspasti kada se malo zatrese a nekmoli vojnim napadom.
* * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment