SHELTER

SHELTER Rica Romana Waugha je delovao kao potentan novi akcioni vehicle za Jasona Stathama, pre svega zbog no nonsense rediteljskog postupka koji donosi ovaj bivši kaskader.

I, Statham ovde igra tipski lik penzionisanog obaveštajnog operativca koji treba da zaštiti devojčicu koja mu se jednog dana maltene pojavi na kućnom pragu i prene ga iz izolacije koju je izgradio pod lažnim imenom na zabačenom škotskom ostrvu.

Ono što sledi je shvatanje da je devojčica ćerka njegovog prijatelja, da je njegov indentitet provaljen i da je sada na meti korumpiranih činilaca iz obaveštajnog sektora. Sve to je jedna dosta tipična stvar koju Ward Parry dosta pretenciozno pokušava da spakuje u film koji bi trebalo da bude "nešto više" od akcijaša i da se igra nekim greengrassovskim stilizacijama, i nadoveže na BOURNE  SUPREMACY itd.

Ovde čak ima i slične akcije, i slične političke rezervisanosti kao kod Greengrassa, i možda bi sve ovo bilo mnogo upečatljivije u to neko vreme pre dvadeset i kusur godina.

Nažalost, we know the score, we've seen it all before.

I, uprkos tome što je ovo žanr koji trpi polovne delove i podgrevanje bajatih sastojaka, ovde nekako to ne uspeva.

Akcija je solidna, ali nema je puno, i mahom je to nešto već viđeno. Bryan Vigior, inače kaskader preuzima ulogu koju je imao Karl Urban u BOURNE SUPREMACY i prillično je dobar na tom zadatku, ali s druge strane, Naomi Ackie u roli Julie Stiles i Bill Nighy u ulozi Briana Coxa, recimo, nisu na nivou.

Sve ima osećaj nekog B ili čak C nivoa BOURNE SUPREMACYja, uprkos tome što je solidno realizovano, i što je Ric Roman Waugh reditelj sa izgrađenim rukopisom i sposobnošću da stvari čini ubedljivim. Ovde prosto, sve to iako smrtno ozbiljno igrano, nije dovoljno sveže da bi moglo da prođe kao mišićava izvedba klišea, sprovedena s punim ubeđenjem.

Ostavljam mogućnost da nekome ovaj film može biti bolji nego meni, ali čini mi se da ta procena ima veze sa time koliko gledalac ceni SUPREMACY, odnosno koliko je raznih akcijaša sa zvezdama u šerifskim godinama već gledao.

Ovakvu priču je na drugačiji načim ali bolje izveo Boaz Yakin u filmu SAFE recimo, i to isto sa Stathamom. I uprkos različitom mikro-estetskom predznaku, ovi filmovi su itekako uporedivi.

Ovo je slučaj film koji svakako ne možemo olako otpisati, čak naprotiv, ali je neobičan zato što zbog prevelikog oslanjanja na bitno uspešnije uzore ostavlja utisak nečega što je slabije nego što jeste.

* * 1/2 / * * * *