PRIMATE

PRIMATE Johannesa Robertsa je bio umereno uspešan film u svetskim bioskopima, i prevagnuo je u bioskopsku stranu rada ovog reditelja koji je još uvek na nesigurnoj zemlji pravog bioskopa i theatrical uplifta za VOD.

Nažalost, gledao sam ga manje od nedelju dana posle gledanja THE BONE TEMPLE što verovatno nije baš fer prema Robertsu jer je DaCosta snimila primer šta bi sve horor mogao da bude, a on je snimio jednu krajnju redukciju toga na jednodimenzionalni produkt - i to samo po sebi ne bi bilo loše da je produkt zapravo uspešno spakovan.

Međutim, ako išta, ovde je produkt dosta sumnjivog kvaliteta.

Posle uvodnog ubistva u kom vidimo da je majmun odlepio od besnila, imamo 40 minuta u kojima se upoznajemo sa porodično-romantičnim okolnostima glavnih junakinja, međutim kada posle tog melodramskog dela krene pokolj sa majmunom, apsolutno nijedan od tih odnosa ne proradi. Dakle, sve to što smo se bavili time ko se kome sviđa i ko koga voli i ne voli, kasnije ne zaigra ni na koji način.

Međutim, iako to implicira da će biti barem 45 minuta neke pegle s šimpanzom, pa ni to nije baš tako. Naime, da, šimpanza ih proganja po lepoj havajskoj vili sa bazenom, i niti u tom procesu ima neke invencije niti imamo neke suptilne detalje, tipa - majmun postaje pametniji, ljudi postaju gluplji i tonu u divljaštvo.

Ništa. Nula razmišljanja.

I to sve ne samo posle naslova kakav je bio LINK Richarda Franklina, pa u krajnjoj liniji MONKEY SHINES, nego posle cele franšize PLANET OF THE APES koja je posle iniciranja Ruperta Wyatta i maserpisova Matta Reevesa zaista digla to pitanje nasilja majmuna protiv ljudi na jedan potpuno drugi nivo.

Nije problem što Roberts snima budalaštinu koja nije baš sjajna, ili što ne nudi nadgradnju na nešto što je aktuelna stvar u žanrovskom filmu. Problem je što ovo posle u današnje vreme nije dovoljno. 

Roberts je u retkim momentima lucidnosti umeo da ponudi osveženje B-formi u B-tehnici, nažalost, PRIMATE nije to.

* * / * * * *