Još uvek u fazi kad su policijski procedurali često počinjali i završavali se nekim pseudodokumentarnim okvirom unutar kog je išla klasična igrana fikcija, Anthony Mann je snimio svoj klasik BORDER INCIDENT.
Ovaj film iz 1949. godine danas izgleda kao da je juče snimljen, sa sirovošću, brutalnim odnosima među junacima i prizorima koji to prate i vizuelnom kulturom koja je istovremeno i ispred i izvan svog vremena što je automatski čini trajnom vrednošću.
BORDER INCIDENT se bavi ubacivanjem jednog meksičkog policajca među nadničare koji se ilegalno uvoze iz Meksika i jednog američkog policajca među trgovce ljudima. Njih dvojica znaju jedan za drugoga ali saradnju je teško ostvariti jer su trgovci veoma obazrivi i iznenađujuće surovi, tako da vrlo brzo zadatak kreće stranputicom.
Sama tehnika uvođenja Meksikanaca u Ameriku veoma je slična onoj koja se primenjuje i danas, i kasniji filmovi koji su ovo tematizovali, među kojima se nekoliko njih izdvaja, zapravo nisu ponudili ništa bitno svežije u odnosu na ono što je dao Mann davne 1949.
U redu, Richardsonov BORDER je imao Jacka Nicholsona u glavnoj ulozi i nekoliko zvezda oko njega ali Ricardo Montalban u ulozi meksičkog policajca kod Manna donosi ništa manje harizme i energije.
Odnosi među likovima su izvanredno izgrađeni a u glumačkoj podeli nema slabog mesta i svako ko ima značajnu ulogu dobio je prostor da se dokaže kao što su i svi epizodisti veoma sugestivno odabrani, ali ipak tako da ne remete osnovni balans i utisak protagonizma, odnosno isticanje važnog u odnosu na nevažno.
Po zapletu ovo je tvrd policijski procedural, po odnosima među junacima ovo je noir a po lokacijama i atmosferi samih ambijenata i okolnosti moderni vestern (pod modernim naravno govorim u kontekstu savremenosti u vreme premijere filma). Ovo su sve žanrovi kojima je Mann vladao a u poslednja dva je postigao ne samo ogromne uspehe već ih je veoma zrelo kombinovao, dajući vesternu dimenziju koju kod drugih reditelja nije imao.
Scenario za ovaj film pisao je John C. Higgins, pisac koji potpisuje sličan i veoma efektan Mannov film T-MEN kao i niz drugih njegovih krimića iz ovog perioda od kojih su neki izvanredni i nijedan nije slab.
Kad čovek poželi da pogleda dobar film, Anthony Mann je uvek bio siguran izbor, uz povremeni rizik da dobije nešto zaista izvanredno.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment