THE RIP

Kao neko ko je predviđao vrhunsku karijeru koju Joe Carnahan nije ostvario, ni približno, bio sam iznenađen vešću da su ga Matt Damon i Ben Affleck pozvali da osmisli i režira njihov krimić za Netflix.

Iako porodica Affleck ima neku bliskost sa Carnahanom, bio sam zbunjen time jer on reputaciono on odavno nije na njihovom nivou. Međutim, duboke veze kuća Affleck i O'Connor sa Carnahanom delovao mi je kao potencijalna konekcija da se ostvari neka saradnja.

U tom smislu THE RIP je možda i poslednja meč lopta koja bi mogla vratiti Carnahana u bilo koju vrstu A-razmatranja. Naročito, ovo je posebno snažna meč lopta jer tu su zajedno i Damon i Affleck, ekipa koja se pojavljuje na ekranu povremeno ali u probranim ambijentima.

U filmu INSTIGATORS Douga Limana, Matt Damon i Casey Affleck pokazali su da im laganiji streaming sadržaj nije stran i da su spremni da ga rade na vrhunskom nivou, okupe izvrsne glumce i zajedno sa dobriim scenaristom i rediteljem naprave onu vrstu zabave kakvu više ne mogu da plasiraju u bioskope.

I to je otprilike jedina sličnost između INSTIGATORSa i THE RIPa, izuzev detaja da u oba filma policajac koji je strah i trepet vozi veliko oklopno vozilo.

Dok je Limanov film snimljen po scenariju koji potpisuju mlađi Affleck i talentovani Chuck Maclean koji nas je zadužio serijom CITY ON A HILL, i ima vrlo duhovit ali i tenzičan caper u svom središtu sa dva vrlo zanimljiva lika opterećena ličnim demonima, i ima Limanovu propulzivnu egzekuciju koja čini da sve ide lagano, nenametljivo, da se likovi izlažu lepršavo, da je akcija interesantna i u službi likova, Carnahan je sam pisao scenario i umesto onog alfa-gorile američkog krimića kog znamo iz NARCa ili PRIDE AND GLORY, ovde imamo materijal koji je u osnovi dobar možda za neki surov otpis poreza za Frankom Grillom, glaziran patetikom koje se ni Ron Bass ne bi postideo.

Carnahan je za sto doneo materijal koji je zaista na nivou nečega što bi Grillo snimio sa Michael Jai Whiteom i Scottom Adkinsom. I kada u filmu THE RIP ugledam Scotta Adkinsa u dijaloškoj roli bez ijedne scene bilo kakve borbe, sem jednog koškanja u kancelariji gde je potpuno potčinjen, počinjem da mislim da su Damon i Affleck kao superinteligentni znalci njega tu doveli namerno da bi parodirali vlastiti film.

Ako je ljudima u INSTIGATORSu bio problem to što su možda Casey i Matt previše pametni u svom odnosu prema materijalu, i ako je postojao utisak da ga oni ne samo nadrastaju reputaciono već da se sa njim previše prave pametni, onda u THE RIPu dobijamo drugi ekstrem - imamo vrhunski pametne glumce-reditelje-scenariste zarobljene u materijalu koji je evidentna budalaština, gde oni pokušavaju da ga izdignu ali to je nemoguće, iako zaslužuju priznanje za pokušaj.

Kada se na to doda silom nakarikana karakterna tragedija glavnog junaka koja je dodata toliko veštački da deluje kao neka bizarna parodija, u svakom pogledu, onda imamo stvarno jedan duboko uznemirujući promašaj.

Jedno je gledati film sa dobrim glumcima koji ne valja. Sasvim druge je gledati film sa dobrim glumcima koji su pritom sjajni autori i njihovo bespomoćno prepuštanje nečemo što ih nije dostojno.

Carnahan već dugo ima ovog svog Španca koji mu snima, i dok to možda pije vodu u tim theatrical uplift filmovima koji su u suštini VOD, vizuelna kultura tog direktora fotografije ne dobacuje do potreba Netflixa koji je u međuvremenu razvio svoju filozofiju slike.

THE RIP skaredno loše izgleda, a mora se reći da Carnahan takođe nije doneo svoju karakterističnu energiju u inscenaciji već naprotiv, sve izgleda veoma blisko nekoj network seriji. I činjenica je, godine rada na televiziji verovatno su iskvarile Carnahana, pokazavši mu da to i tako može, i ključ njegovog angažmana na ovom filmu možda i jeste bio da se nekako to sve brzo smandrlja.

U filmu ima sjajnih glumaca, pored Damona i Afflecka, tu je Kyle Chandler, pa recimo i ova Teyana Taylor koja je postala jako važna u ONE BATTLE AFTER ANOTHER i ko god dođe zbog nekog od tih glumaca neće biti razočaran. Ima ih u filmu.

Ali, te uloge koje su im date su otužne, skromne idejno i realizacijski.

THE RIP nije samo konceptualno na nivou DTV filma sa Frankom Grillom. On je takav i produkciono i neki malo bolji Grillov izgleda i jače od ovoga. U vreme kad je John Swab izašao na scenu, uostalom, ne treba potcenjivati Grillove čauše.

Međutim, u Grillovom filmu, Scott Adkins bi zaradio svoju platu. Nota bene, on jeste posle operacije imao malo pojavljivanje u ZERO DARK THIRTY bez borbe, i nemam ništa protiv toga da se okuša kao glumac, ali njegova uloga u THE RIP deluje kao neki bizarni vic koji naprosto nije smešan.

THE RIP ne da ne bi mogao da se prikazuje u bioskopima, nego takvih filmova nema ni na Netflixu, i teško da bi se i tamo našao da nije Damona i Afflecka.

Ovo je jeftin pokušaj u svakom pogledu. Samo je njegova promašenost neprocenjiva.

* 1/2 / * * * *