POLTERGEIST

Roger Ebert i mnogi kritičari u vreme izlaska filma, pominjali su da je POLTERGEIST film koji su kreirali Tobe Hooper i Steven Spielberg. Naravno, to je jedna od epizoda beskrajne sapunske opere na temu da li je Tobe Hooper režirao ovaj film ili je Spielberg zbog nekih sindikalnih razloga morao da ga preskoči i samo ga iskoristio kao lažnog frontmena i sve snimio sam.

Tobe Hooper je čovek koji je snimio jedno od najvećih remek-dela filma kao umetnosti, dakle nezavisno od žanra, i TEXAS CHAINSAW MASSACRE prosto ostaje da stoji kao spomenik kome niko ne može ništa, ni nastavci ni rebootovi. Ako je Tobe Hooper zaista režirao i POLTERGEIST onda je potpisao dva monumenta, dva remek-dela kojima ni 40-50 godina kasnije nemamo šta da prigovorimo.

Međutim, isto tako, ako je Tobe Hooper zaista režirao POLTERGEIST onda je on zaboravio mnogo više filma nego što su mnogi ikada znali. Ako je TEXAS CHAINSAW zaista bio jedan trenutak magije u vremenu koji se nije dao ponovo zarobiti, i ako njegovu transžanrovsku snagu mi možemo da uzmemo kao indikaciju da je Tobe možda čak pogrešno shvaćen kao horor reditelj, odnosno da on zapravo nekako jeste bio ukalupljen da bude nešto što nije, onda je POLTERGEIST potpuno suprotan slučaj, u kom imamo inspiraciju, imamo jedinstveno nadahnutu glumačku podelu, imamo sigurno neku dozu neponovljivosti ali imamo i jedan veoma složen film u estetskom i čisto tehnološkom pogledu koji se nije mogao snimiti tek tako.

Otud, jako je čudno da POLTERGEIST jako liči na Spielbergov film, a da pritom Tobe nikada više ovaj nivo kompetencije ni na jednom nivou naprosto nije uspeo da ponovi, praktično tumarajući kroz ostatak karijere praćen reputacijom jednog filma koji je neponovljiv i drugog koji je genijalan ali sva je prilika nije njegov.

Jer, POLTERGEIST je zarobio jedan trenutak magije koji samo vrhunski holivudski mejnstrim na vrhuncu svoje hladnoratovske dominacije može da pruži. Ovo je film koji izgleda savršeno, ima podelu koju kao da je Spielberg odgajio u laboratoriji kako bi se savršeno uklopila u ovakav film.

Ko nije zašiljio na JoBeth Williams iz POLTERGEISTa nije odrastao osamdesetih, kao što nikada nije osećao pun spokoj kada je na televiziji šum u kom nema signala.

Međutim, dinamika odnosa među likovima je izvanredna i visešlojna. Ovde imamo spielbergovsku porodicu u centru samo bez razvoda roditelja. Zatim imamo sjajan detalj da je porodica od starta na istom stanovštu kada paranormalnost krene, i onda sledi prvi preokret - dete biva oteto, vrag odnosi šalu. I sledi drugi preokret, svesna bizarnosti svoje situacije, porodica nastavlja sa prividom normalnog života dok uporedo pokušava da spase dete.

Dakle, ovde nema "sindroma Martina Balsama iz romana Stephena Kinga", nema obraćanja instancama koje ne mogu pomoći kad se ljudi suoče s onostranim, porodica reaguje inteligentno i "žanrovski pismeno" čineći da pored svih simpatija koje inače generiše uspe da se poveže i sa gledaocem koji voli da gleda junake koji ne prave više gluposti nego što je neophodno.

Ovaj film sam gledao puno puta, poznato je da volim i rimejk, mada je izvorni naravno sui generis, i svaki put se suočim sa tom neverovatnom energijom dobrog horora koji zapravo to više i nije. Suštinski, ono što POLTERGEIST postiže jeste da suštinski prožima stravu sa karakterima, njihovim razvojem i stanjem i ne raslojava film na elemente. Sve to ide zajedno.

U tom pogledu, ovo je zapravo porodični film, koji se sticajem okolnosti oslanja na stravu, i otud nisam siguran da li je efekat koji ovaj film često proizvodi a to je taj family friendly horror, u stvari proistekao iz toga što on nije dovoljno strašan ili zato što je strava prožeta smislom, i ne samo da daje ikoničnu celinu nego i stravu ne čini nedostojnim izopačenim već jednim integralnim delom života svojih junaka.

Film ima smisao za humor i on redovno proizlazi iz situacije, i sasvim sigurno po svojoj "tami" nije teskoban kakav horor u nekim viđenjima treba da bude, ali ovo jeste sasvim sigurno bez ikakve sumnje film koji je sličan sa najboljim Tobeovim radom utoliko što izlazi van okvira žanra i prevazilazi ih.

Svih ovih godina, ovaj film savršeno funkcioniše, i takav je bio pri ovom gledanju, a to je već zaista impresivno. Retki su vrhunski filmovi, pa i kad su masterpisovi koji uspevaju da me galvanizuju kao POLTERGEIST i on je to iznova uspeo i sada.

* * * * / * * * *