РАСПАД

РАСПАД Mihaila Belikova je film o svemu i svačemu ali kao najviše o Černobilju, snimljen pred kraj postojanja SSSRa.

U slojevima raznih prikaza životnog i socijalnog kolapsa, nalazi se priča o katastrofi u Černobilju. Ona nije osnov filma, ide uporedo i tiče se junaka, nekad više nekad manje, kako Belikovu zatreba, ali svakako da film zapravo jedino i vredi videti zbog snimaka pustog Pripjata, zbog scene izlaska na krov kojom se kasnije hvalio i Renck u svojoj HBO seriji, i upravo u tim elementima docudrame.

Belikov u tom domenu pravi landgrab i zbog tih materijala, što dokumentarnih, što igranih, film treba pogledati.

Međutim, celina sa tom nekom celom disfunckionalnom porodicom koja uporedo ima neki svoj bluz u društvu koje se raspada, nema mnogo smisla i ne nudi mnogo toga vrednog pažnje.

U tom pogledu, činjenica da je Belikovljev film zavredeo reprizu na ovogodišnjem Berlinalu, verovatno ima veze sa jednim vrlo depresivnim prikazom SSSRa (čitaj Rusije) koji puca po šavovima, mnogo pre nego sa nekim naročitim umetničkim dometima ovog filma.

U svoje vreme ovaj film je imao veliku američku podršku i plasman.

* * / * * * *