IZOLACIJA

IZOLACIJA Marka Backovića je rediteljski debi našeg uspešnog scenariste po scenariju koji je napisao u saradnji sa producentom (ali sve češće i piscem) Markom Jocićem.

Rezultati sa blagajni iz jednog istorijski nepovoljnog trenutka za naš narod pa samim tim i naše bioskope pokazali su da su Jocić i Backović posle filma TAKSI BLUZ i dalje jak repertoarski adut kao i da je Miloš Biković, sam za sebe, dovoljno velika zvezda da izvuče jedan zakučast film do solidnog rezultata.

Sam film se može podeliti na dva dela, od kojih je prvi kao neki kriptični američki indie horor u kome gledamo neke visokoestetizovane scene u kojima se ne dešava ništa bitno ali su nam pitke i prijemčive jer su nekako neinvazivne i ređaju se u jednom prijatnom ritmu, da bi onda počelo nešto da se dešava što sugeriše stravu, da bismo odna shvatili da glavni junak nije usamljeni biolog na planini već učesnik rijalitija koji je te činjenice svestan.

Film podeljen tako na dva dela, može da se posmatra kao jedna deonica u kojoj nas autori navode na pogrešan zaključak šta gledamo, i druge deonica u kojoj gledamo ono što film jeste.

Nažalost, kao i junak samog filma, postajemo zbunjeni onim što se ispostavi da "jeste". Jer na kraju, koliko god raznih primedaba možemo da imamo na prvi deo filma gde je to jedan relativno uneventful atmosferični backwoods chiller, to je mnogo uspelije nego kad na kraju postane kritika rijalitija, naprosto zato što je rijaliti mnogo veća strava od one koju prikazuje ovaj film.

Rijaliti šou je već bitna tema naše kinematografije, a tek će biti. Pokojni Debeli je snimio film PATULJCI S NASLOVNIH STRANA o tome, i nije uspeo da obuhvati ceo problem a ovde čak i igra reditelja rijalitija u svesnom omažu samome sebi, ne samo kao reditelju PATULJAKA već i protagoisti estradizacije dramske umetnosti kod nas.

Veoma je dragoceno da je rijaliti postao bitan deo naše kinematografije naročito u žanru horora, i tek će biti. Međutim, još čekamo na VIDEODROME pa i na SUBSTANCE.

Problem ovog filma je u tome što se on kreće jednom sferom zloupotrebe ljudi i nekih primalnih emocija radi postizanja gledanosti i zarađivanja novca. A mi imamo jednu kontra situaciju u društvu. Kod nas ne uživa narod u maltretiranju nekih ljudi koji nisu privilegovani već narod biva maltretiran i kontrolisan od grupe marginalaca koji su prosto preuzeli kontrolu nad stvarima.

U tom smislu, IZOLACIJA ne otvara samo pitanje da li se slažu i koliko su skladna ova dva segmenta filma (i odmah da kažem, taj prelaz je toliko jednostavan da mi je baš u tome što nema nekog objašnjavanja ta datost bila prodata bez problema, premda mi je bilo jasno da od tog trenutka kreče manje zanimljiv film) već pre svegaf da li je društvena kritika dovoljno ubitačna i da li razotkriva stravu.

I tu je odgovor nažalost, ne.

Međutim, kada se horor suoči sa stvarnošću i stravom realnog socijalnog problema, nije baš lako obuhvatiti ga iz prve.

Otud, IZOLACIJA je pokušaj koji je kod mene probudio simpatije, i uprkos tome što mi mnogo šta oko njega nije skroz jasno.

Recimo glumačka koncepcija Miloša Bikovića mi je bila zanimljiva jer u njoj ima nešto neobično što se logički može reverse engineerovati ali mi žanrovski predznak te igre ostaje pomalo nejasan. To je čest problem filmova koji imaju preokret (iako ovde to tehnički baš i nije preokret već integralni deo premise) a to je koliko glumac pokazuje svest o tome šta se zbiva u odnosu na ono što znaju gledaoci. To su neke stvari koje uzimamo zdravo za gotovo kad gledamo strane filmove ali ne znači da je to lako uraditi.

Ono što raduje svakako jeste kompaktnost filma, sa 80 minuta trajanja apsolutno shvata svoj format i kapacitete svoje zamisli, i za to zaslužuje posebne pohvale.

* * / * * * *