L'IDEAL

L'IDEAL je film u kom Frederick Beigbeder ponovo uzima Gasparda Prousta da ga igra njegov alter ego ali ovog puta to je Octave Parango kog je besmrtnim učinio Jean Dujardin u 99 FRANCS.

Kounen je majstor, šta da mu radimo, i njegova ekranizacija je nezaboravna, tako da ovaj film mora da se iznese i sa poređenjem u odnosu na prvi Beigbederov film ali i u odnosu na prvog Parangoa.

Naravno, u poređenju sa 99 FRANCS gubi, ali ko ne bi. No, gubi i u poređenju sa prvom Beigbederovom režijom.

Iako L'IDEAL nije film posle kog bi Beigbeder trebalo da prestane sa režijom, jer u njemu ima itekako šta da se vidi, i ima nekog suštinski dobrog prožimanja estetike Parangoovog imaginarija sa izgledom filma, film pada u nekoliko usljeno grotesknih dijaloških scena koje umnogome degradiraju ostatak koji je vizuelno ekspresivan, maštovit i solidno glumljen.

I u samom romanu bilo je groteske više nego inače i nažalost Beigbeder nije uspeo da je iskontroliše u realizaciji, i iako film nije dug, ima nekih dijaloških situacija koje je mogao da skrati, premda time bi otišao daleko ispod 90 minuta koliko sada traje.

No, film bi bio bolji i to ne bi bila prevelika žrtva.

Nije sasvim tačno reći da je L'IDEAL sat i po u kojih se krije odličan film od 80 minuta, ali svakako se krije bolji.

No, u njemu ipak ima šta da se vidi, i što je najzanimljivije, kao i u prvom, iza svega stoji jedna zapravo humanost i emocija. To nisu mala postignuća za nekoga ko primarno nije reditelj.

L'IDEAL je sophomore slump što karijera pisca koji gostuje na filmu teško može da preživi. Ali, nije ovaj sophomore slump bitno teži od nekih koje su imali reditelji.

* * / * * * *