HAVOC

Braćallax i Mehmet su s pravom postavili pitanje kada će institucije početi da rade svoj posao, i kada će Tonino Cripula da se izjasni o filmu HAVOC Garetha Evansa.

Ako imamo u vidu koji je moj generalni stav o Evansovom radu, u smislu da cenim njegov izuzetan doprinos bioskopskoj akciji kroz aktiviranje Ika Uwaisa i omogućavanje da malajsko ludilo Kima Stamboela i Tima Tjahjanta stigne na globalno tržište, ali da njegove filmove ne cenim naročito, i da mislim da je najbolji film tog usmerenja i dalje MILE 22 Petera Berga u kom je operacionalizovana Evansova akcija ali i uklopljena u inovativnu celinu, ni ovaj novi utisak neće biti bitno drugačiji.

HAVOC je jako dugo čekao na premijeru i priča se da se dosta petljalo oko filma ne bi li postao bolji, i u tom smislu završeno delo i pokazuje i ne pokazuje tragove nekih krupnih intervencija. Film je prebrz, ali ne mogu da procenim da li je silom tako nasečen pošto mi deluje da je tako i sniman i da mu taj tempo odgovara.

Štaviše, od teške CGI uvodne autombobilske potere sa policijskim kolima i šleperom punim veš mašina u kojima se transportuje droga, deluje da je Evans želeo da snimi film koji će nam neprekidno nametati kontrolu, i gde ćemo u svakom kadru imati jednu dozu artificijelnosti. Međutim, taman kada nam na krajnje neubedljivom početku nagovesti da će ovo biti nekakav FAST AND THE FURIOUS rip-off, u sledećoj deonici nam kaže da neće već da će to biti neki sub-ayerovski film o detektivu koji nema drage nema druga, a potom da će biti generički triler o korumpiranom gradonačelniku tipa BROKEN CITY, a da će onda ipak biti malajskog ludila i evansovskog akcionog gasa.

I na kraju, od svega ponešto, daje jedno veliko ništa koje umnogome zavisi od toga koliko trpite Toma Hardyja (ja vrlo slabo) i koliko volite Evansa (više ga cenim nego što ga volim).

Ko želi evansovsku akciju, ima je. Ali, koliko god to bizarno zvučalo, u zapadnom miljeu, u Americi konkretno, ona deluje neuverljivo. Naprosto, koncept amorfne rulje negativaca koji nam lakše prolazi na egzotičnim lokacijama, dosta teže prihvatam u Americi. Američki reditelji akcijaša se uostalom prepoznaju po tome koliko dobro vode sporednjake, henchmene i razne disposable assassine. Ovde je akcija iz domena "malajskog ludila" samo sa Amerikancima koji ne deluju ubedljivo u tom gasu i tom načinu borbe.

Evansovsko pražnjenje šaržera u glavu iz blizine i olupavanje čoveka od zid su neke univerzalne vrednosti, i ko je to došao da gleda, toga ima. Ali, ako se uopšte može unositi sumnja u takve civilizacijske tekovine, recimo da u američkom miljeu deluju manje "prirodno":

Setimo se, čak i u svom narativno najzrelijem delu, seriji GANGS OF LONDON, Evans ipak govori o bandama relativno egzotičnog etiniciteta.

Svi ovi nedostaci na stranu, HAVOC se ipak sigurno nalazi na teritoriji "what's there not to like". Na kraju krajeva to je generic cop movie sa dozom evansovske akcije i to obećanje ispunjava.

Međutim, teško je oteti se utisku da su svi umešani u ovo, a pre svega Hardy, na umu ipak imali nešto više.

* * / * * * *