Galder Gaztelu-Urrutia je svoj narodni uspeh doživeo sa filmom EL HOYO, mene lično je u potpunosti pridobio filmom RICH FLU dočim je sa EL HOYO 2 uspeo da napravi i svoj totalni promašaj i da nekako sve obuhvati u samo nekoliko godina.
EL HOYO je postigao kao high concept žanrovski film koji je nekim pazolinijevskim tehnikama pokušao da uposli SFu priču o društvenoj raslojenosti, klasama i ostalim teškim temama. Neka druga sredstva na podjednako teške teme koristio je u filmu RICH FLU koji u osnovi ima isti konceptualni okvir kritike krupnih društvenih kontradikcija kroz žanrovske priče. EL HOYO 2 se nadovezuje na EL HOYO i teško L HOYO i teško se može gledati bez predznanja, što mu je krupan problem, tako da u njemu praktično nemamo ovu mustru društvenog problema obrađenog kroz SF priču jer bazičnu premisu praktično podrazumeva. Pored toga što je podrazumeva, ne razrađuje je na zadovoljavajući način i ostaje socijalno krajnje nedorečen.
Sama priča u EL HOYO 2 jedva da postoji, više je to neka situacija i idejno ona ne znači ništa. S druge strane, ovde nema ni te žanrovske obrade u kojoj bi to bila uzbudljiva žanrovska zgoda. Reklo bi se da ovde Galder pokušava da utaži svoje jače arty porive, i možda je pazolinijevska linija pojačana, ali bez ikakve idejnosti to postaje jedna papazjanija, ne samo figurativno već i bukvalno jer neke razmazane, razbacane hrane prosto ima previše.
Ono što je funkcionisalo u prvom filmu ovde je izostalo, a nadam se da nije prevelika igra reči ako bih rekao da je EL HOYO 2 na kraju svega samo poslužio kao platforma za neko izbacivanje potencijalno zanimljivih ideja iz organizma, i to je to.
* 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment