SPONTANEOUS

SPONTANEOUS Briana Duffielda je adapracija romana Aarona Starmera o razredu maturanata u maloj američkoj varoši koji jednosg dana počinju da iznenada i bez objašnjenja eksplodiraju. 

Glavna junakinja je u centru priče i ona je stub naracije koja je nekonvencionalna kroz probijanje četvrtog zida, korišćenje voiceovera i raznih rešenja kojima se stvara posebna prisnost sa junakom, ali i ubrzavaju i prevazilaze delovi koji su složeni za pripovedanje.

A ova priča je upravo takva. Ona u sebi kombinuje punkorvnu ljubavnu priču, temu odrastanja, jednu bizarnu gore situaciju koja kao da je stigla do nas iz nekog filma Petera Jacksona ili Sama Raimija i konačno ono što je najspecifičnije, a što je i sam Duffield naglasio kao uticaj pa čak i pomenuo u replici - Davida Cronenberga.

Cronenberg se naime javlja ne samo u bizarnoj dimenziji body horora koji se odvija u ovom filmu, sa decom koja se naprosto raspuknu iz neobjašnjivih razloga već i po tome što Starmer i Duffield svemu tome prilaze na racionalan način i razrađuju priču kako bi se ona odvijala u “stvarnosti”, sa sve vladinim agencijama koje dolaze da istraže slučaj i pomognu unesrećenima.

Duffieldov film je jako uzbudljiv stilski hod po žici. Znamo ga kao scenaristu filma THE BABYSITTER koji je zapravo bio prva uspešna ekranizacija njegovog solo projekta. Pre toga su snimljeni njegovi atipični radovi a BABYSITTER je bio upravo to, tonalno intrigantan, uzbudljiv, postmoderan i McG mu je u saradnji sa glavnim glumcima dao specifičnu kinetičnost.

UNDERWATER koji je usledio potom bio je baziran na Duffieldovom predlošku kome se desilo ono što će pratiti njegove druge radove, a to je da će scenario biti uzet i prerađen. To je ono što ga čeka i u sledećem filmu koji izlazi za koji dan.

U tom smislu, SPONTANEOUS iako nije originalni scenario jer je baziran na romanu, jeste Duffieldov originalni FILM jer ga je on režirao. Uz McGa naravno, Duffield je pokazao kako njegove tekstove treba snimati, i kako treba prevazići njihovu formalnu višeslojnost, pripovedački avanturizam i razne dekonstrukcije koje unutar njih vrši. Uprkos tome što se posle ovog izuzetno vešto izvedenog filma postavlja pitanje da li će Duffield ikada više biti samo scenarista ili će sada raditi kao kompletan autor.

Iako za UNDERWATER i dalje mislim da je bio po onome kako je izgledao kad je prodat nesnimljiv, posle SPONTANEOUSa nema sumnje da je jasno da Duffieldovi scenariji itekako imaju smisla ako naiđu na autore raspoložene za rizik i formalni eksperiment koji na kraju rezultira nečim zapravo veoma komunikativnim.

Katherine Langford kanališe mladu Drew Barrymore u glavnoj ulozi a Charlie Plummer je sjajan kao njen momak u glavnim ulogama. Piper Perabo ulazi u generaciju roditeljskih likova a Hayley Law je apsolutna scenestealerka kao najbolja drugarica glavne junakinje.

SPONTANEOUS je film koji krši mnoga pravila, i spaja neke elemente koji deluju skoro nespojivo. Ipak, Duffield u saradnji sa direktorom fotografije Aaronom Mortonm na kraju pravi celinu koja je uprkos svim tim miksevima konzistentna, a na nivou celine i emocionalno ubedljiva.

SPONATENOUS je imao specifičnu rezonancu zahvaljujući izlasku za vreme pandemije jer se pojeinim svojim elementima nadovezuje na nju. Međutim, nažalost, ovo je vrsta kvalitetnog i izazovnog filma koji verovatno ni u vreme najboljeg funkcionisanja bioskopa ne bi stigao na veliki ekran. To je šteta, jer SPONTANEOUS možda po etiketi jeste Young Adult ekranizacija, ali ovaj film daleko prevazilazi okvir tog žanra.

* * * 1/2 / * * * *