Dragoš Turean snimio je THE SOVIET GARDEN po tipičnoj modernoj dokumentarističkoj mustri, dakle ulazi u priču koja je veoma zanimljiva na bazi nekog klimavog ličnog motiva da bi sve ovo delovalo kao nekakav autorski film a ne televizijska reportaža.
Međutim, što se mene tiče, ovaj film nema nikakav rizik da zaliči na televizijsku reportažu jer je priča zanimljiva, i tiče se nečeg što je neobično i zastrašujuće a opet krajnje lagano i relaksirano sprovedeno.
Naime, u SSSRu je odlučeno da Moldavija dobije status “sovjetske bašte” u kojoj će cvetati poljoprivreda i sve tehnologuje koje se budu uvele u poljoprivredu će tamo biti isprobane, i primenjene. U SSSR se razvija bioradiologija, odnosno ideja da se radioaktivnim zračenjem može uticati na DNK semena i vršiti bioindženjering.
Elem, bioradiiologija se pokazala kao nešto što na kraju nije dalo rezultate, nije davalo plodove koji su zdravi i na kraju je uništila biodiverzitet Moldavije.
Naravno, Moldavci su nezadovoljni time što im se desilo, i sasvim je moguće da ima određenih gnevnih motiva u potrebi da se ovo sve prikaže.
Međutim, koliko god neverovatno zvučalo, ovkavi eksperimenti se i danas izvode u samoj Moldaviji i to od moldavske ruke, dakle bez sovjetskog pritiska.
Film nedovoljno ulazi u naučni aspekt onoga što su radili naučnici i to pomalo fali, čak i meni koji nisam baš naučnik ali su mi neke stvari previše površno objašnjenje. Čini mi se da u toj priči postoji još jedan naučni sloj koji nam je morao biti prikazan.
Sagovornici su zanimljivi, psihološki upečatljivi i njigove priče su zbilja efektne.
THE SOVIET GARDEN je film o nečemu o čemu smo svi mi načuli, i ovde dobijamo priliku da upoznamo ljude koji su to radili, ali ne i da dobijemo punu sliku svega što se dešavalo.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment