THE WITCHES

Neću vas lagati. Bob Z spada u onaj mali broj reditelja koje ću čak i u najekstremnijim promašajima pokušavati da razumem na neki način. U tom smislu, THE WITCHES svakako jeste film koji bi mogao da testira moju odanost.

Reč je o novoj ekranizaciji Roalda Dahla, trideset godina posle Roegove sa Anjelicom Huston i efektima Jima Hensona. Zemeckisov film apriori ima u sebi dozu “antipatičnosti” jer dolazi posle Roegovog handcrafted klasika koji su današnji kritičari delovali kao deca kad su bili naročito prijemčivi za filmove koje će voleti ceo život. Na sve to reč je o CGI hibridu koji je snimljen za manje para u odnosu na ono što Zemeckis inače ište u ovakvim filmovima, dakle reč je o effects-heavy filmu koji nije tentpole a to je rizična zamisao uvek.

Speilberg je relativno nedavno ekranizovao Roalda Dahla u filmu THE BFG i rezultat je bio write off za Disney ali i film koji nije tipična speilbergovština, nije biilo stvaranja surogat porodice sa džinom, nije bilo neke visokooktanske akcije, ali bila je zanimljiva interakcija među likovima, maltene kao u nekom istočnoevropskom filmu.

Zemeckis međutim ide drugim putem. On se ne ustruučava da bude potera, da bude suspense scena, i one su na tragu filmova kao što je MOUSE HUNT i RATATOUILLE, OK je sve to ali smo već videli.

Ipak, strukturalno, film ima dva dela. Prvih dvadesetag minuta je naše upoznavanje sa dečakom koji je ostao siroče i sada o njemu brine baka. Umesto u Britaniji, film se dešava na američkom Jugu i to baš 1968. godine koja je po mnogo čemu prirodna, a Octavia spencer je maltene kao služavka iz TOM AND JERRYja, sa čime će se Zemeckis poigravati onda kada veštice pretvore dečaka u miša.  

Veštice su belkinje, sa ponekom token crnkinjom, vode poreklo iz Norveške, i žele da izvrše genocid na decom, nad svom decom na svetu. Planim je da ih pretvore u miševe otrovanim slatkišima i da ona onda budu istrebljena kao gamad.

Stvari se kreću prilično straightforward putem od tada pa nadalje, deca se nađu na pogrešnom mestu, veštice ih pretvore u miševe, ali baka ima razumevanje za ceo slučaj i pomaže im da ih poraze.

U tom smislu, ovo premeštanje u Southern Gothic i insistiranje na tome da veštice nalaze crnu, siromašnu decu i siročad da bi ih pretvarala u životinje, zaista deluje kao da je Jordan Peele uleteo i u ovu priču. U seriji LOVECRAFT COUNTRY imali smo priliku da vidimo prolazak Afroamerikanaca kroz čitav niz žanrovskih situacija, klišea i imaginarija. Ovde se čini kao da se jedna engleska, više britanska pa i evropska nego američka stvar preseljava u SAD i to baš u jedan konkretan milje.

Crn, pesimističan kraj kreće iz jedne neobično brutalne situacije poptuno “neumesne” za dečji film, da bi i celo zaključenje, otišlo daleko od Roegovog filma, i zaključilo se nečim što čak malo evocira uspomenu i na BLACK KKKLANSMAN.

U svakom slučaju, THE WITCHES je film koji je istovremeno rutinski, ponegde do tačke kada nije ni morao da ga snimi Zemeckis, a u nekim deonicama bezobrazan preko granica onoga što bi studio dozvoljavao.

Naročitu senku na ovaj film baca animirani SPIES IN DISGUISE u kom agent biva pretvoren u goluba i posle te simfonije - doduše animirane - THE WITCHES deluje pitomo. Isto tako ovaj film je premijerno prikazan na HBO Max a pravljen je za bioskop, mahom je dat u širim planovima i profilisan za 3D a to nije pravi put ako pakuješ nešto za striming.

Ako razmotrimo sve implikacije završnice filma, onda možemo reći da je ovo film posle kog će roditelji zaista imati o čemu da porazgovaraju s decom, i i da budu spremni da neće biti prijatnih odgovora.

U svakom slučaju, posle filma WELCOME TO MARWEN koji je bio Zemeckis od glave do pete ali u jednoj do te mere specifičnoj temi koja se od njega ne bi očekivala, i zbog koje je taj rad naišao na nerazumevanje, THE WITCHES će verovatno biti shvaćen kao njegov povratak u ono čime se ranije bavio. Međutim, ono čime se ranije bavio je manje zanimljiv segment ovog filma. 

* * * / * * * *