BAD HAIR Justina Simiena je drugi film ovog reditelja u kom iz socijalno angažovane dramedije pravi skretanje u horor. U tom skretanju svakako da sledi trag Jordana Peelea, ostaje angažovan, vizuelno veoma interesantan ali ono u čemu manjka je imaginacija u domenu strave.
Naime, premisa kojom se bavi slična je onoj iz omnibusa BODY BAGS u kom su svojevremeno nastupili John Carpenter i Tobe Hooper. I Simien u priči o nadogradnjama kose, u ovom slučaju kod mlade stažistkinje na muzičkoj televiziji krajem osamdesetih gradi jednu širu priču o rasi i uspinjanju uz društvenu lestvicu ali nije tako precizan i ubitačan u tome kao Jordan Peele.
To je na neki način i dobro jer BAD HAIR nema tu jednodimenzionalnost GET OUTa ali s druge strane ta "punoća" ne dovodi do proširenja područja borbe i nužno nekih novih značenja.
Čest je slučaj da autor horor filma bolje postavi likove i okolnosti nego stravu koji će zadesiti likove i da onda film pati zbog toga jer mu strava nije dorasla onome što je karakterni build up.
Po tome koliko "horor sekvenci" u ovom filmu ima, možemo slobodno da ga nazivano hororom iako bi samom filmu možda bolje prijalo da ga opišemo kao melodramu sa horor kulminacijom. Nisam siguran da li bi neko "čišćenje" ove priče i fokusiranje (a koje bi moralo ići u smeru horora) mnogo doprinelo ovom filmu jer bi ga guralo prema onome u čemu je slabiji.
Ovako je to film koji je zanimljiv, interesantan za gledanje i vrlo solidno realizovan. Zapravo, film je efektniji nego što je na kraju krajeva dobar i prijao mi je kao nov doprinos tom novom indie filmu sa horor tonovima.
* * * / * * * *
Saturday, October 24, 2020
BAD HAIR
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment