WAR FOR THE PLANET OF THE APES uz LOGANa predstavlja vrhunac gamechanging sezone za Fox. Studio koji je napravio prve APESe, STAR WARS, ALIEN, PREDATOR i postao dom Jamesa Camerona, ovim filmom ponovo preuzima vodeću ulogu na polju transgresivnih blokbastera i otvara rediteljima priliku da snime dobar film na bazi toga što su snagom IPa komercijalno obezbeđeni. Kao što je LOGAN po svojoj estetici suštinski bio bliži BLOOD FATHERu nego bilo kom X-MEN filmu, tako je i WAR FOR THE PLANET OF THE APES film koji nastavlja estetiku DAWNa ali je dodatno radikalizuje u pravcu tradicije ratnog filma, a naročito onih problemskih priča koje preispituju kompleksnost neke civilizacijske nulte tačke.
APESi su i kao stari i kao novi serijal bili politički pregnantni, s tim što za razliku od prvog serijala Reevesov (i Wyattov) nije otišao u pravcu loopy SFa već upravo suprotno, u tvrdu realističku priču u kojoj se istovremeno preispituju i veliki naučni ili društveni koncepti ali se odlazi i u psihološku dubinu.
WAR je film o karakterima, s tim što je jedan karakter u njemu dominantan, to je majmun Caesar koji uzima protagonizam i u pogledu uloge u priči, pa i u pogledu prisustva na ekranu. WAR nije film "krupnih planova", u njemu ima dosta akcije i spektakla, ali glavno izražajno sredstvo filma je Caesarovo lice i krupni planovi ovog majmuna jesu ključni za praćenje i reflektovanje priče. Reeves evidentno shvata da je tehnika došla do tačke u kojoj je moguće iz nacrtanog majmuna izvući izvrsnu glumu i to koristi, ali svakako da je potrebna pre svega velika hrabrost a zatim i poverenje studija da se u tome istraje do kraja.
Naime, WAR je izvanredan film, ali sasvim sigurno nije pitak, delu publike bi lako mogao biti i "preozbiljan" i previše proveravati strpljenje. Reeves uzima pulpy SF ideju planete Zemlje kojom ovladavaju majmuni i od nje uspeva da napravi uverljivu premisu u kojoj potom istražuje neke vrlo "ozbiljne" i "zrele" ideje. U tom pogledu, važno je naglasiti da predmet spora između ljudi i majmuna dobija jednu novu dimenziju u odnosu na prethodne filmove, i da rat zalazi u svoju dekadeentnu fazu. Zato i ne treba da čudi to što je WAR na vrlo jasnom tragu SEARCHERSa i APOCALYPSE NOW. U njemu ima posveta i nekim drugim "laganijim" filmovima kao što je GREAT ESCAPE ali u principu reč je o filmu koji nudi sve tehničke atribute blokbastera ali i estetsku zaokruženost prestige picturea. To je donekle imao i LOGAN i publika je to nagradila, a za WAR bi se moglo reći da je otišao korak dalje. Voleo bih da publika nagradi ovaj hrabar potez ali svakako treba sačekati ponedeljak i finalne rezultate sa blagajni. Svakako da ne bi bilo dobro ako ovakav pristup prođe nenagrađen jer će obeshrabriti studije da prave ozbiljne filmove za ozbiljne pare.
Kad je reč o poziciji unutar serijala, WAR može da se gleda kao standalone film ali za razliku od DAWNa, ipak je manje samostalan. Svakako je da će gledaoci koji su upoznati sa prethodnim filmom više uživati u njemu. Pa ipak, zanimljivo je da Reevesovi filmovi zapravo ne moraju da se gledaju u kompletu sa Wyattovim koji je pokrenuo celu stvar ali je u međuvremnu estetika franšize za čitavu klasu unapređena.
Reeves je izgradio karijeru radeći najnepopularnije poslove u Holivudu - rimejk odličnog i praktično kultnog evropskog filma a zatim i nastavak ributa, dakle najozloglašenije forme. Međutim, u okvirima toga je na kraju postigao izvanredne rezultate i plasirao se u sam vrh prve lige holivudskih reditelja. Štaviše, slobodno možemo reći da je Reevesov serijal APESa na svakom nivou prevazišao originalni, koji pritom nije bio za potcenjivanje.
Stoga, možemo slobodno reći da se i u onome što danas deluje kao kreativni ćorsokak holivudske produkcije mogu prepoznati izlivi neverovatne kreativnosti.
* * * 1/2 / * * * *
APESi su i kao stari i kao novi serijal bili politički pregnantni, s tim što za razliku od prvog serijala Reevesov (i Wyattov) nije otišao u pravcu loopy SFa već upravo suprotno, u tvrdu realističku priču u kojoj se istovremeno preispituju i veliki naučni ili društveni koncepti ali se odlazi i u psihološku dubinu.
WAR je film o karakterima, s tim što je jedan karakter u njemu dominantan, to je majmun Caesar koji uzima protagonizam i u pogledu uloge u priči, pa i u pogledu prisustva na ekranu. WAR nije film "krupnih planova", u njemu ima dosta akcije i spektakla, ali glavno izražajno sredstvo filma je Caesarovo lice i krupni planovi ovog majmuna jesu ključni za praćenje i reflektovanje priče. Reeves evidentno shvata da je tehnika došla do tačke u kojoj je moguće iz nacrtanog majmuna izvući izvrsnu glumu i to koristi, ali svakako da je potrebna pre svega velika hrabrost a zatim i poverenje studija da se u tome istraje do kraja.
Naime, WAR je izvanredan film, ali sasvim sigurno nije pitak, delu publike bi lako mogao biti i "preozbiljan" i previše proveravati strpljenje. Reeves uzima pulpy SF ideju planete Zemlje kojom ovladavaju majmuni i od nje uspeva da napravi uverljivu premisu u kojoj potom istražuje neke vrlo "ozbiljne" i "zrele" ideje. U tom pogledu, važno je naglasiti da predmet spora između ljudi i majmuna dobija jednu novu dimenziju u odnosu na prethodne filmove, i da rat zalazi u svoju dekadeentnu fazu. Zato i ne treba da čudi to što je WAR na vrlo jasnom tragu SEARCHERSa i APOCALYPSE NOW. U njemu ima posveta i nekim drugim "laganijim" filmovima kao što je GREAT ESCAPE ali u principu reč je o filmu koji nudi sve tehničke atribute blokbastera ali i estetsku zaokruženost prestige picturea. To je donekle imao i LOGAN i publika je to nagradila, a za WAR bi se moglo reći da je otišao korak dalje. Voleo bih da publika nagradi ovaj hrabar potez ali svakako treba sačekati ponedeljak i finalne rezultate sa blagajni. Svakako da ne bi bilo dobro ako ovakav pristup prođe nenagrađen jer će obeshrabriti studije da prave ozbiljne filmove za ozbiljne pare.
Kad je reč o poziciji unutar serijala, WAR može da se gleda kao standalone film ali za razliku od DAWNa, ipak je manje samostalan. Svakako je da će gledaoci koji su upoznati sa prethodnim filmom više uživati u njemu. Pa ipak, zanimljivo je da Reevesovi filmovi zapravo ne moraju da se gledaju u kompletu sa Wyattovim koji je pokrenuo celu stvar ali je u međuvremnu estetika franšize za čitavu klasu unapređena.
Reeves je izgradio karijeru radeći najnepopularnije poslove u Holivudu - rimejk odličnog i praktično kultnog evropskog filma a zatim i nastavak ributa, dakle najozloglašenije forme. Međutim, u okvirima toga je na kraju postigao izvanredne rezultate i plasirao se u sam vrh prve lige holivudskih reditelja. Štaviše, slobodno možemo reći da je Reevesov serijal APESa na svakom nivou prevazišao originalni, koji pritom nije bio za potcenjivanje.
Stoga, možemo slobodno reći da se i u onome što danas deluje kao kreativni ćorsokak holivudske produkcije mogu prepoznati izlivi neverovatne kreativnosti.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment