GUY AND MADELINE ON A PARK BENCH je debitantski film Damiena Chazellea u kome se nije videlo da će sedam godina kasnije biti glavni favorit za oskara ali su se osetili nedostaci koji će se preseliti u njegov film LA LA LAND. Naime, GUY AND MADELINE ON A PARK BENCH je indie mjuzikl koji se u crno-beloj tehnici bavi evociranjem izgleda i atmosfere njugorškog nezavisnog filma šezdesetih, autora kao što je Cassavetes ili neki drugi koji su odmah otišli da snimaju pod utiskom nekog novotalasovnkog klasika. Dakle, poetički ovo je bajat film koji upadljivo ne nudi ništa novo, i veoma namerno je retro u tom jasno prepoznatljivom njujorškom ključu. Međutim, kada se prepozna šta ja reference, kada se shvati na šta Damien cilja, film ne uspeva da ponudi ništa novo osim jedne rudimentarne ljubavne priče koja po svojim karakterima delimično može biti doživljena kao anticipacija LA LA LANDa jer protagonisti prolaze kroz slične krize, a tu ima i pomalo Spike Leeja i još ponečega.
GUY AND MADELINE je film sklopljen od polovnih delova čiji je osnovni kvalitet kada su se pojavili pre pedeset godina bilo to što su sveži. Sada više nisu a on im nije ulio nikakav novi smisao.
Ono što mu se doduše ne može osporiti jeste da ga u rediteljskim radovima kontinuirano zanimaju iste teme ali sam rediteljski rukopis dosta varira da bismo mogli prepoznati nekakvo autorstvo u svemu tome. U svakom slučaju, Chazelleu se na kraju isplatilo lutanje kroz opšta mesta. Oni koje zanima u ovom filmu mogu da konstatuju kako je to počelo.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment