VALERIAN AND THE CITY OF A THOUSAND PLANETS Luca Bessona je srećom jedan od onih pet projecta velikih reditelja koje pripremaju čitav život i onda kada ih snime to može da se prepozna na najbolji mogući način. Ekranizaciju omiljenog stripa iz detinjstva, Besson je snimio u svom stilu - rezultat je film koji je duhovit, vizuelno maštovit, energičan, vrhunski estetizovan, istovremeno oslonjen ali i odmaknut od Holivuda, amerikanizovan i vanamerički, uronjen u duh vremena. E sad, kada je Besson počinjao bio je deo tzv. generacije neo-baroknih francuskih reditelja. Danas je teško reći da je kod njega nešto neo jer prisutan je više od trideset godina, ali ovaj film jeste barokno ostvarenje koje se nadovezuje na Bessonovu poetiku i njegovu konekciju sa aktuelnim trenutkom. Kada govorim o aktuelnom trenutku to doduše nije ona konekcija kakvu je imao u FIFTH ELEMENTu kao logičnom prethodniku ovog filma. Naime, Besson je tada bio dvadeset godina mlađi i bio je trendseter. Danas je stariji pa su mu neki uticaji retro ali je i zreliji, tako da mu je vizija multietničnosti vezana za refleksije o migraciji i genocidu.
VALERIAN AND THE CITY OF A THOUSAND PLANETS je po američkom box office rezultatu ovogodišnji JOHN CARTER ali se poređenja između ta dva filma ne završavaju na tome. Naime, i VALERIAN i JOHN CARTER su imali problem u tome što su zapravo bili bazirani na predlošcima čije su premise u međuvremenu preuzete u drugim filmovima, pa kada su oni došli na red, krenula su neumitna poređenja sa svim sličnim filmovima koji su izašli pre njih. Kao što se JOHN CARTER poredio sa STAR WARSom, AVATARom i drugim naslovima tako se i VALERIAN poredi sa njima, ali ima jednu prednost - naime, VALERIAN je izašao u vreme kada GUARDIANS OF THE GALAXY vladaju blagajnama sa svojim postmodernim pristupom, i praktično recikliranim mitemama iz poznatih knjiga i filmova, pa samim tim više nema tog imperativa "originalnosti" u blokbasterima.
U pogledu priče, VALERIAN je meni bio nešto zanimljiviji od GUARDIANSa, a poređenja su neumitna. Iako u VALERIANu ima humora, manje ga je nego kod Gunna i glumačku ekipu mahom ne čine komičari. Pa ipak, u odnosu na druge GUARDIANSe, VALERIAN nema priču koja toliko fundamentalno definiše glavnog junaka ili razrešava njihovu traumu. Međutim, u odnosu na prvi deo, rekao bih da je Bessonov film zanimljiviji u pogledu tropa kojih se laća, i nije tako modularan u smislu da se može završiti bilo kada. Što je još važnije, nema ni onog dupliranja junaka koje je prisutno u GUARDIANSima.
VALERIAN se bez dileme nadovezuje na FIFTH ELEMENT, međutim suštinski to su različiti filmovi. Naime, to je bio film koji je nosio izuizetno snažan autorski pečat Luca Bessona ali i pečat Brucea Willisa kao zvezde. Rečju, to je bio "Luc Besson's Bruce Willis movie". U VALERIANu, Besson je glavna zvezda. Uostalom, u ovom filmu on je veća zvezda i od samog stripa po kom je film baziran. Dane DeHaan je dosta agresivno kritikovan zbog svoje uloge. Moram priznati da se meni dopalo kako je on odigrao Valeriana kao sebičnog, i umereno simpatičnog avanturistu i mislim da se nije okretao jeftinom crowd-pleasingu u ovoj roli. DeHaan nije Chris Pratt ili Harrison Ford niti to pokušava da bude ali mi je upravo to i taj fini punky detalj po kome se Besson izdvaja. Cara Delevigne je dobila pak zasluženo priznanje i izvanredna je u ulozi Loreline. Rihanna kao glamopod je zanimljiv primer stunt castinga što Besson nikada nije izbegavao i dobro se snašla u toj ulozi ali zapravo se DeHaana i Delevigne nema tu nekih drugih većih uloga pa ni prominentnijih likova. Iskreno, ne slažem se da su glasvni likovi nedovoljno zanimljivi u odnosu na šareni univerzum koji je Besson napravio oko njih.
Kad je reč o dizajnu, ovo je stripovski film sa masom hiperdizajniranih objekata i bića, i u pogledu kvantiteta senzacija koje nudi i raznih Easter Eggova, reč je o naslovu koji vapi za kolekcionarskim tretmanom na Blu Rayu. Besson konstruiše jedan maestralan ali vrlo složen set-piece, to je prva akcija glavnih junaka i mislim da je ta bravurozna sekvenca jedna od onih stvari zbog kojih se Besson poslednjih godina i bavi filmom. Međutim, za razliku od LUCY gde je fokusiran na ono što ga zanima, a ono što mu je dosadno ili previzilazi ili preskače, ovde je pokazao da je za sve podjednako zainteresovan. Dakle, ovde je Besson u svojoj punoj formi, onoj na osnovu koje je proglašen neo-baroknim rediteljem, vodi računa i o detaljima i o celini, razdvaja važno od nevažnog itd.
Uprkos tome što je VALERIAN projekat koji je po svojoj formi i suštini holivudska ekstravaganca starog kova, što uostalom potvrđuje i komodifikacija toga u GUARDIANSima, Bessonov film sasvim sigurno iskoračuje iz tog holivudskog ključa u nizu detalja, zasluženo stičući titulu najskupljeg nezavisnog, odnosno neameričkog filma. Iako je ovo delo kome je neophodan kulturni kapital iz Amerike, ovo nije holivudski film. Njegov relativni neuspeh na američkim blagajnama razotkriva suštinu današnje filmske industrije, produkcija je postala zapravo manje važna od distribucije i plasmana. Međutim, kako i Holivud ključne prihode sada crpi van SAD, ja verujem da će to uspeti i VALERIAN. Uostalom, imajući u vidu da Besson gradi čitav "univerzum" za pohvalu je već i to da je VALERIAN apsolutno samostalan film koji naravno otvara mogućnost franšize ali bez ugrožavanja integriteta prvog filma.
E sad, Besson se kao i uvek kreće na oštrici između pulpa i veće pretenzije, Evrope i Holivuda, božantva i ništavila, i potpuno mogu da razumem one kojima je VALERIAN jedno kurčenje matorog bogataša. Ali isto tako mislim da greše.
* * * 1/2 / * * * *
VALERIAN AND THE CITY OF A THOUSAND PLANETS je po američkom box office rezultatu ovogodišnji JOHN CARTER ali se poređenja između ta dva filma ne završavaju na tome. Naime, i VALERIAN i JOHN CARTER su imali problem u tome što su zapravo bili bazirani na predlošcima čije su premise u međuvremenu preuzete u drugim filmovima, pa kada su oni došli na red, krenula su neumitna poređenja sa svim sličnim filmovima koji su izašli pre njih. Kao što se JOHN CARTER poredio sa STAR WARSom, AVATARom i drugim naslovima tako se i VALERIAN poredi sa njima, ali ima jednu prednost - naime, VALERIAN je izašao u vreme kada GUARDIANS OF THE GALAXY vladaju blagajnama sa svojim postmodernim pristupom, i praktično recikliranim mitemama iz poznatih knjiga i filmova, pa samim tim više nema tog imperativa "originalnosti" u blokbasterima.
U pogledu priče, VALERIAN je meni bio nešto zanimljiviji od GUARDIANSa, a poređenja su neumitna. Iako u VALERIANu ima humora, manje ga je nego kod Gunna i glumačku ekipu mahom ne čine komičari. Pa ipak, u odnosu na druge GUARDIANSe, VALERIAN nema priču koja toliko fundamentalno definiše glavnog junaka ili razrešava njihovu traumu. Međutim, u odnosu na prvi deo, rekao bih da je Bessonov film zanimljiviji u pogledu tropa kojih se laća, i nije tako modularan u smislu da se može završiti bilo kada. Što je još važnije, nema ni onog dupliranja junaka koje je prisutno u GUARDIANSima.
VALERIAN se bez dileme nadovezuje na FIFTH ELEMENT, međutim suštinski to su različiti filmovi. Naime, to je bio film koji je nosio izuizetno snažan autorski pečat Luca Bessona ali i pečat Brucea Willisa kao zvezde. Rečju, to je bio "Luc Besson's Bruce Willis movie". U VALERIANu, Besson je glavna zvezda. Uostalom, u ovom filmu on je veća zvezda i od samog stripa po kom je film baziran. Dane DeHaan je dosta agresivno kritikovan zbog svoje uloge. Moram priznati da se meni dopalo kako je on odigrao Valeriana kao sebičnog, i umereno simpatičnog avanturistu i mislim da se nije okretao jeftinom crowd-pleasingu u ovoj roli. DeHaan nije Chris Pratt ili Harrison Ford niti to pokušava da bude ali mi je upravo to i taj fini punky detalj po kome se Besson izdvaja. Cara Delevigne je dobila pak zasluženo priznanje i izvanredna je u ulozi Loreline. Rihanna kao glamopod je zanimljiv primer stunt castinga što Besson nikada nije izbegavao i dobro se snašla u toj ulozi ali zapravo se DeHaana i Delevigne nema tu nekih drugih većih uloga pa ni prominentnijih likova. Iskreno, ne slažem se da su glasvni likovi nedovoljno zanimljivi u odnosu na šareni univerzum koji je Besson napravio oko njih.
Kad je reč o dizajnu, ovo je stripovski film sa masom hiperdizajniranih objekata i bića, i u pogledu kvantiteta senzacija koje nudi i raznih Easter Eggova, reč je o naslovu koji vapi za kolekcionarskim tretmanom na Blu Rayu. Besson konstruiše jedan maestralan ali vrlo složen set-piece, to je prva akcija glavnih junaka i mislim da je ta bravurozna sekvenca jedna od onih stvari zbog kojih se Besson poslednjih godina i bavi filmom. Međutim, za razliku od LUCY gde je fokusiran na ono što ga zanima, a ono što mu je dosadno ili previzilazi ili preskače, ovde je pokazao da je za sve podjednako zainteresovan. Dakle, ovde je Besson u svojoj punoj formi, onoj na osnovu koje je proglašen neo-baroknim rediteljem, vodi računa i o detaljima i o celini, razdvaja važno od nevažnog itd.
Uprkos tome što je VALERIAN projekat koji je po svojoj formi i suštini holivudska ekstravaganca starog kova, što uostalom potvrđuje i komodifikacija toga u GUARDIANSima, Bessonov film sasvim sigurno iskoračuje iz tog holivudskog ključa u nizu detalja, zasluženo stičući titulu najskupljeg nezavisnog, odnosno neameričkog filma. Iako je ovo delo kome je neophodan kulturni kapital iz Amerike, ovo nije holivudski film. Njegov relativni neuspeh na američkim blagajnama razotkriva suštinu današnje filmske industrije, produkcija je postala zapravo manje važna od distribucije i plasmana. Međutim, kako i Holivud ključne prihode sada crpi van SAD, ja verujem da će to uspeti i VALERIAN. Uostalom, imajući u vidu da Besson gradi čitav "univerzum" za pohvalu je već i to da je VALERIAN apsolutno samostalan film koji naravno otvara mogućnost franšize ali bez ugrožavanja integriteta prvog filma.
E sad, Besson se kao i uvek kreće na oštrici između pulpa i veće pretenzije, Evrope i Holivuda, božantva i ništavila, i potpuno mogu da razumem one kojima je VALERIAN jedno kurčenje matorog bogataša. Ali isto tako mislim da greše.
* * * 1/2 / * * * *
No comments:
Post a Comment