SHOT CALLER

SHOT CALLER Rica Romana Waugha je treći film njegove “zatvorske trilogije” počete njegovim debitantskim filmom FELON a potom nastavljene njegovim koketiranjem sa mejnstrimom u SNITCHu. Ako gledamo Waughovu zatvorsku trilogiju kao celinu, onda je svakako FELON film koji najbolje kanalisao njegove mogućnosti jer je na nivou priče bio vrlo jednostavan, direktan i u potpunosti je proisticao iz motivacija svojih mačo junaka koji malo govore a ni ne misle mnogo više od toga.

SHOT CALLER je na liniji FELONa ali želi da izgradi dve paralelne vremenske linije. Jedna govori o berzanskom mešetaru koji završava u zatvoru posle teške saobraćajne nesreće a druga govori o njegovom izlasku iz zatvora kada potpuno transformisan izlazi na ulicu da obavi veliki posao kao predstavnik belačke zatvorske bande.

Lik u toku filma doživljava dve transformacije, jednu kada postaje kriminalac tokom robije, i drugu na slobodi kada shvata da je otišao u jednu potpuno novu i običnim ljudima nejasnu ravan rezonovanja. Nikolaj Coster-Waldau je izvanredan u toj ulozi i uspeva da izuzetno isprati čitavu transformaciju. Naravno, teško je ne primetiti neke sitnorealističke primedbe, tipa kako je white collar saobraćajni prekršilac završio u zatvoru sa takvim hardcore gangsterima ali Waugh tu uslovnost tretira kao svojevrsnu datost na početku filma.

Coster-Waldau je okružen izuzetnom ekipom sporednih glumaca koje predvodi Jon Bernthal ali praktično cela galerija likova iz podzemlja i policije je besprekorno kastovana, u ravni Mannovih i Ayerovih radova. Sa takvom podelom i takvim autentičnim facama, Coster-Waldau nije imao mnoogo prostora za grešku.

Samim tim, atmosferičnost, autentičnost, udarački tempo, visok intenzitet, uspevaju da umanje osnovni problem filma a to je činjenica da nije bilo potrebe za oba vremenska toka, odnosno za sabijanje dva filma u jedan. To nije velika smetnja, i ako je Waugh želeo da snimi svoj HEAT neka ga, ne smeta. Ali film bi sigurno bio još snažniji da se opredelio za jedan vremenski tok pa makar obuhvatio sve događaje koje priča tretira.

Waughov rediteljski postupak je rafiniraniji u odnosu na FELON ali ponovo je tu dosta in your face momenata, dosta pseudo-dokumentarizma i snimanja scena metodom sandboxa pa sa više kamera itd. Ipak, rekao bih da je u ovom filmu Waugh rediteljski definitivno sigurniji i da je ovo njegov do sada “najozbilijniji” film u pogledu realizacije iako bih FELON smatrao “čistijim” u mnogim aspektima.

Šteta je što SHOT CALLER izlazi u vreme kada su ovakvi filmovi nažalost sve manje u bioskopima ali na velikom ekranu će biti prikazan u nekoj limited distribuciji. Šteta, SHOT CALLER zaslužuje veliki ekran. Ipak, siguran sam da će živeti na svakoj formi malog ekrana i da će dobiti zasluženo priznanje. 

* * * / * * * *