Pogledao sam NE GLEDAJ MI U PIJAT Hane Jušić, veliki prošlogodišnji uspeh hrvatskog filma. Ova mlada rediteljka je uspela da debituje u jednoj od selekcija Venecijanskog festivala gde je dobila i FEDEORA nagradu. NE GLEDAJ MI U PIJAT je naslov koji zaslužuje pažnju i razlikuje se od drugih filmova mladih regionalnih debitanata pre svega po tome što je intelektualno i po odnosu prema junacima mnogo zreliji od sličnih priča koje se, naročito recimo u Srbiji, snimaju na temu beznađa mladih ljudi. Dok su TILVA ROŠ i KLIP filmovi koji imaju nezrele junake i generalno mladalački duh koji pokušava da iskomunicira njihovu izgubljenost kroz neposrednost iskustva, i sigurno bolje komuniciraju sa mlađom publikom, NE GLEDAJ MI U PIJAT je udržaniji prema svojim mlađim junacima, naročito glavnoj junakinji i u tom smislu je bliži VARVARIMA. Iako se film Hane Jušić ne može porediti ni sa jednim od ovih filmova per se jer za početak na ekranu ima neke relativno poznate glumce, i za razliku od ovih filmova čija je primarna snaga u radu sa naturščicima, oni bivaju izuzetno efektno iskorišćeni, svi oni govore o mladim ljudima koji se otuđuju od svoje porodice, ali u tom otuđenju nose itekako puno trauma iz porodičnog doma.
NE GLEDAJ MI U PIJAT je upravo u tim porodičnim scenama superioran, i otud uspeva da ponudi zreliju sliku sveta. Hana JUšić se bavi istočnoevropskim art houseom, ali se ne libi da vrlo pronicljivo posmatra porodičnu dinamiku i da iz nje izvlači karakteristične momente koji u sebi često nose zdravu dozu crnog humora i humanosti. Dakle, Hana Jušić ne beži od toga da se uhvati u koštac i glumački sa likovima roditelja. Ovo nije film o njima ali oni u njemu jesu aktivni protagonisti života glavne junakinje koja naravno dobija svoju očekivanu dozu snenih pogleda u daljinu, hodanja u širokom planu i grubog seksa, kako se uostalom i očekuje od filma ovog profila.
Uprkos tome što je devojka protagonistkinja seksa, glavno telo ufilmu je Zlatko Burić u ulozi strogog pater familiasa koji doživljava moždani udar, postaje oduzet, i gubeći moć govora i kretanja, pasivno svedoči situaciji u kojoj kćerka preuzima brigu o porodici. Burić je onaj sastojak debi filmova regionalnih arthouse omladinaca koji je nedostajao - glumac izuzetne harizme koji biva uklopljen u priču. Iako je Burić danas više deo danske kinematografije nego hrvatske, praktično ovo je prvi primer da su mladi regionalni arthouseaši efektno iskoristili adut naših filmova a to su harizmatični glumci starije generacije, a slično se može reći i za rolu Arijane Čuline koja igra majku.
NE GLEDAJ MI U PIJAT emituje snažne doze bezizlaza, beznađa i art housea ali čini mi se da je ovo film koji bi na duže staze mogao zaživeti i kod publike upravo zato što je prepoznao neke univerzalne porodične idiosinkrazije.
* * * / * * * *
NE GLEDAJ MI U PIJAT je upravo u tim porodičnim scenama superioran, i otud uspeva da ponudi zreliju sliku sveta. Hana JUšić se bavi istočnoevropskim art houseom, ali se ne libi da vrlo pronicljivo posmatra porodičnu dinamiku i da iz nje izvlači karakteristične momente koji u sebi često nose zdravu dozu crnog humora i humanosti. Dakle, Hana Jušić ne beži od toga da se uhvati u koštac i glumački sa likovima roditelja. Ovo nije film o njima ali oni u njemu jesu aktivni protagonisti života glavne junakinje koja naravno dobija svoju očekivanu dozu snenih pogleda u daljinu, hodanja u širokom planu i grubog seksa, kako se uostalom i očekuje od filma ovog profila.
Uprkos tome što je devojka protagonistkinja seksa, glavno telo ufilmu je Zlatko Burić u ulozi strogog pater familiasa koji doživljava moždani udar, postaje oduzet, i gubeći moć govora i kretanja, pasivno svedoči situaciji u kojoj kćerka preuzima brigu o porodici. Burić je onaj sastojak debi filmova regionalnih arthouse omladinaca koji je nedostajao - glumac izuzetne harizme koji biva uklopljen u priču. Iako je Burić danas više deo danske kinematografije nego hrvatske, praktično ovo je prvi primer da su mladi regionalni arthouseaši efektno iskoristili adut naših filmova a to su harizmatični glumci starije generacije, a slično se može reći i za rolu Arijane Čuline koja igra majku.
NE GLEDAJ MI U PIJAT emituje snažne doze bezizlaza, beznađa i art housea ali čini mi se da je ovo film koji bi na duže staze mogao zaživeti i kod publike upravo zato što je prepoznao neke univerzalne porodične idiosinkrazije.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment