Pogledao sam SAINT AMOUR Benoita Delepinea i Gustave Kerverna. Reč je o apsurdnoj arty komediji sa Gerard Depardieuom i Benoit Poelvoordeom u glavnim ulogama. U određenom smislu, nezavisno od mog opšteg utiska o filmu, ovo jeste Depardieuov povratak koliko toliko relevantnom filmu, imajući u vidu da se SAINT AMOUR plasirao i na festivale.
Ipak, ovo je ona vrsta komedije koju teško pratim, ali koja je sve popularnija na art house sceni, a to su komedije koje mešaju elegične emocije bola, gubitka bližnjih i narušenih porodičnih odnosa sa apsurdom koji katkad doseže felinijevski ili Kustin nivo. Delepineova i Kervernova mešavinaje upravo to i SAINT AMOUR funkcioniše prilično dobro na nivou segmenata ali ne i kao celina. Štaviše, uprkos tome što mi je u ovom talasu mahom problem da u tim filmovima nema dovoljno sadržaja, sada mi se čini da imamo posla sa filmom u kome ima isuviše detalja i situacija i da bi sve bilo skladnije da je svedenije.
Depardieu se ne samo vrati ozbiljnijem filmu već se i glumački potrudio tako da sa Poelvoordeom uspeva da izgradi zanimljiv odnos oca i sina. Šteta što film na kraju nema jasnu ideju na šta želi da se fokusira.
Ovo je mogao biti francuski SIDEWAYS ali je na kraju previše hteo i previše započeo. Od odličnog početka na poljoprivrednom sajmu pa sve do neprikladne završnice sa ženom koja posle seksualnog odnosa sa svim junacima visi naopako na ringišpilu kako bi zatrudnela, ovaj film stvarno sadrži sve i svašta.
* * / * * * *
No comments:
Post a Comment