PANDEMIC

Pogledao sam PANDEMIC Johna Suitsa, dinamičan film o apokaliptičnoj zarazi nekog virusa koji po mnogo čemu liči na epidemije iz filmova o zombijima ili 28 LATER serijala. Suits nikada u potpunosti ne uspeva da objasni kako se virus ponaša iako na početku praktično imamo odrađen tutorial o virusu kao u kompjuetsrkoj igri. Ipak, kasnije manifestacije virusa postaju dosta raznorodne.

Suitsov osnovni postupak po kome pokušava da se izdovji jeste korišćenje first person kadriranja koje je naravno i izvor vizuelno najatraktivnijih detalja, i zato ovaj film možemo smatrati zabavnim i dati mu prelaznu ocenu.

Međutim, Suits u tom kadriranju nije dosledan. I to bi mu prošlo kao što je zapostavljanje osnovnog koncepta prolazilo mnogima pre njega, od Blomkampa pa nadalje, da je imao kudikamo zanimljiviju priču.

Međutim, Suitsova priča je do te mere rudimentarna, da se ipak otvaraju pitanja zašto se na takav način šara između konvencionalnog kadriranja i first person POVa. No, kako PANDEMIC nema velike petenzje do da bude zabavan, onda se Suitsu ne može osporiti da uprkos raznim nekonzistentnostima, to na kraju krajeva zaista postiže. 

Lokacije su efektno iskorišćene, i ako imamo u vidu nizak budžet, film vrlo pristojno izgleda. Nisam siguran da uprkos tim signalima većim produkcijama koje emituje kroz ovaj film, Suits ima šanse da uznapreduje na produkcionoj lestvici jer već neko vreme radi indie DTV ali ko zna…

Iako DTV, PANDEMIC dovoljno koketira sa upmarket rešenjima da ne bude olako odbačen kao jedna od nižerazrednih produkcija.

* * 1/2 / * * * *