Pogledao sam EL CLAN Pabla Trapera, fino ekranizovanu istinitu priču iz vremena kada je početkom osamdesetih Argentina prelazila iz vojne diktature u demokratiju. U tom periodu, u Buenos Airesu je operisala porodična banda koja je otimala ugledne i bogate članove društva, uzimala novac za otkup i ubijala ih, sve pod krinkom rada terorističke organizacije.
Traperov film je izuzetno atmosferičan, sa fluidnim kretnjama kamere i izvanrednom glumom. U pojedinim segmentima ima određenih rupa u zapletu koje ne remete previše ugođaj filma, ali u pojedinim fazama dovode u pitanje motivacije likova. No, reč je o istinitoj priči pa nekako možemo preći preko toga jer je život često neverovatniji od fikcije kreirane po dramaturškim zakonitostima.
Guillermo Francella je odličan kao dijabolični pater familias koji uspeva da istovremeno bvude monstruozni zločinac i stub jedne društveno prihvaćene, rekao bih čak vrhunski emancipovane porodice, u čijem funkcionisanju on uzima značajnu ulogu.
Peter Lanzani je imao nešto lakši zadatak kao harizmatični sin koji ima značajnu ulogu u očevim kombinacijama, istovremeno zgađen onim što se dešava ali i lakom na novac koji donose očeve kombinacije.
Bizarnost cele priče pomognuta je tranzicijom Argentine iz diktature u demokratiju. Paradoksalno, diktatorski režimi su poznati po tome što je deregulisano sve ono što se ne tiče vlasti i što je ne ugrožava i zapravo junacima filma EL CLAN glave dolaze demokratija i kapitalizam, kada bogati ljudi dobijaju priliku da se izbore novcem za svoja prava i kada povezanost sa insititucijama nije dovoljna da bi se prikrila jedna ovako perverzna šema zaločina.
EL CLAN bez problema funkcioniše kao triler, premda jasno je da Trapero sve ovo koncipira kao jednu malu priču koja otkriva širu priču o argentinskim društvenim tokovima. Za puno uživanje u filmu potrebno je određeno predznanje o periodu argentinske hunte, ali film se može razumeti i bez toga. Iako će ova priča Argentincima verovatno biti vrlo poznata i zanimljiva, EL CLAN odlično komunicira i sa stranom publikom.
Trapero bez ikakve sumnje uspeva u obe svoje namere. A ovo je jedan od onih filmova koji kada završe svoj festivalski život jako dobro mogu raditi i na festivalima, i na malim ekranima.
EL CLAN je svakako prototip tog festivalsko-repertoarskog hibrida za kojim tragaju naši autori.
* * * / * * * *
No comments:
Post a Comment